Najava da će od 1. septembra sve da se odvija uobičajeno, kao i svih prethodnih godina, nije ni ozbiljna ni odgovorna, kažu potpisnici ovog Otvorenog pisma upućenog Vladi Republike Srbije i Ministarstvu prosvete.
„Krajnje je vreme da se prekine praksa upravljanja putem dopisa i administrativnih mera, koja nastavnike svodi na puke izvršioce, a učenike na pasivne posmatrače. Obrazovnom sistemu su neophodne politike usmerene na kvalitet programa, kadrova, organizacije, efekata i veza sa akterima bitnim za primenu stečenih znanja“, stoji u pomenutom pismu koje su potpisali prosvetni sindikati, akademska zajednica, kao i mnoge organizacije civilnog društva, pojedinci i pojedinke.
Vladi Srbije i Ministarstvu prosvete su uputili i zahtev da bez odlaganja javnosti daju odgovore na sledeća pitanja:
„Šta je preduzeto kako bi školska godina počela i odvijala se bezbedno? Kako će se stvoriti uslovi za angažovanje i saradnju svih zainteresovanih strana, od učenika do lokalnih zajednica? Šta je novo preduzeto da se na najefikasniji način iskoriste ogromni potencijali i znanja kojima obrazovni sistem raspolaže, a koja su predugo zanemarivana?,“ naveli su.
Kako su istakli, celokupna javnost Srbije sa velikim očekivanjima i još većom brigom prati zbivanja u prosveti, jer je prosveta sistem okrenut deci i mladima i ključni sistem koji društvu osigurava prosperitet, stabilnost i napredak.
„Već godinama svedočimo zanemarivanju obrazovanja kao temelja društvenih vrednosti. To je dovelo do urušavanja kvaliteta obrazovanja i do nepoverenja u obrazovni sistem,“ naveli su i podsetili:
„3. maja je zvonilo za uzbunu. Zvonilo je i 6. juna kada je školska godina prekinuta bez obrazloženja i bez sagledavanja posledica. Pitanje je kako će početi i kako će se odvijati sledeća školska godina, koja samo što nije počela.“
U momentu kada se očekuje imenovanje novog ministra prosvete, potpisnici ovog otvorenog pisma iskazali su svoja očekivanja koja se odnose na jasnu politiku kao i investiranje resursa u kvalitet obrazovanja, podizanje standarda nastavničke struke i ugleda obrazovanja kao vitalnog dela društvenog sistema.
„Ovo traži uključivanje svih aktera i ogromnih ljudskih potencijala kojima prosveta raspolaže, u cilju dugoročne dobrobiti mladih koji se školuju. Ministar prosvete ne treba da bude jedini, već jedan od mnogih odgovornih koji odlučuju i rade u interesu obrazovanja,“ istakli su.
V.K.
