Na početku razgovora u emisiji „Šta kaže?“, upitan o nedavnim lokalnim izborima u Mionici, Sečnju i Negotinu i svim uočenim nepravilnostima, ali i nasilju od strane režima, Voštinić navodi kako je svaki izborni proces od 2012. godine bio sve gori i gori, te su sve više institucije bile uzurpirane i, naposletku, svedočili smo porastu nasilja koje je sada eskaliralo.
„Pre svega mislim na vidljive agresivne grupe, ljude koji su bili spremni na sve, te nisu zazirali ni od nasilja, odnosno napada na ljude. I bilo je jasno da su jako dobro organizovani i da neko pažljivo vuče konce i komanduje njima. Što je uobičajeno za kriminalnu organizaciju, ali nije za izborni proces. Uzimajući to u obzir, i ja i svi ljudi iz Lokalnog fronta koji jesu bili posmatrači smo u jednom trenutku odlučili da pobacamo legitimacije, jer to nije bio izborni dan, te se posvetimo spasavanju ljudi, iako smo primarno došli da spasavamo zakon i izborne procedure“, objašnjava Voštinić.
Ono što su nam sada pokazali vlasnici države i institucija, kako dodaje sagovornik Mašine, je da je tzv. Ćacilend ustvari onaj koji vlada, odnosno onaj kojim se vlada zarad upravljivosti ove države.
„Svi oni koji su bili svih ovih meseci u Ćacilednu sada su se pojavili na izborni mestima. Prosto, bilo jasno da vlast želi da kaže: ’Ovo je naš poslednji bunker, branićemo se i više se ne krijemo iza toga da je ovo nekakva demokratska država, da su ovo demokratske institucije’. Odnosno, odlučili su da skinu masku demokratskog režima, da se obuku u crno, da navuku fantomke, da navuku rolke, kačkete i kapuljače i da kažu: ’Ovako se brani kada nešto steknete na silu’“, rekao je Voštinić.
Upitan o najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ulazimo u izbornu godinu, Voštinić ocenjuje da je paradoksalna situacija ta da mi moramo da se pripremamo za izbore kao da su regularni, a da prihvatimo činjenicu da će vlast biti branjena silom od strane režima.
„Drugim rečima, kao da su izbori stvarni demokratski alat, ali će nas sve vreme tokom tog procesa fizički napadati. Ipak, postoji jedna stvar koja je ujedno i dobra i jako loša, a to je da je ovo što smo sada videli na poslednjim izborima poslednji bunker vlasti. I da je to, otprilike, broj ljudi kojim oni trenutno raspolažu u Srbiji. Dakle, ne radi se tu o desetinama ili stotinama hiljada nekakvih lojalista, nego o 1.500 do 2.000 kriminalaca, pomešanih sa onima koji su zloupotrebljivali vlast svih ovih godina“, smatra sagovornik Mašine.
Ipak, on navodi da su izbori nužnost, ako je nekome iole stalo do toga da se društvena kriza reši.
„Od našeg pritiska zavisi da li će izbori biti ranije ili kada se režimu prohte. Međutim, kada budu bili, onda ćemo morati da uđemo u kampanju kao da je politička borba, a braniti rezultat kao da je rat“, rekao je Voštinić u Mašininoj emisiji „Šta kaže?“.
Ujedinjeni front i razlozi za optimizam
Upitan o potencijalnim koalicijama za buduće izbore, odnosno o saradnji između studentske liste i opozicionih stranaka, sagovornik Mašine navodi da nije siguran da bilo šta što bi bilo jedinstveno može da nam šteti.
„Jer, mi stvarno nismo trenutno u prilici, čak ne u prilici, nego nismo istorijski u mogućnosti da budemo na bilo koji način probirljivi i da prebiramo po ideologijama pojedinaca u trenutku kada stvarno imamo nešto što je anti-političko, anti-državno, pa u velikom broju slučajeva čak i anti-civilizacijsko ponašanje političkog neprijatelja. Dakle, vi tada morate da se opredelite za civilizacijske vrednosti, jer ugrožavanje života ljudi ili njihovog telesnog integriteta je jedno od anti-civilizacijskih tekovina. I u takvim okolnostima mislim da bi bilo pametno za sve nas da, i to ne samo iz pragmatičnih razloga, budemo na istoj strani“, ocenjuje Voštinić.
Kako kaže Voštinić, onda bismo ljudima, prvenstveno neutralnima, poslali poruku o nedvosmislenoj pobedi, o tome da smo stvarno većina i privoleli ih da nam se pridruže i pre izbora. On takođe dodaje da bi takva vrsta jedinstva donela i ono što politički pluralizam u Srbiji treba da ima.
„Ako vi unapred kažete vlastima da smo spremni i jedinstveni u borbi protiv njihovih ljudi, onda ćemo u dobroj meri čak i da osujetimo njihove agresivne planove. Odnosno, moramo tu brojku da je njih ukupno između 1.500 i 2.000 da posmatramo kao podeljivu na broj gradova u kojima će se sve izbori sprovoditi, a to je oko 150 opština u Srbiji. I onda dođemo do proste logike da će svako u svojoj sredini imati par desetina, eventualno stotinu ljudi sa kojima treba da se izbori, koje treba da anulira na izborni dan“, kazao je sagovornik Mašine.
Uzimajući sve u obzir, kako ocenjuje Voštinić, smatra da svim opozicionim strankama, koje stvarno jesu autentično protiv ovog režima, je u najbolje interesu da stanu iza studenskih zahteva, odnosno uz omladinu koja je nužno budućnost.
„Jer, da smo mi mogli bolje to bismo dosad i ostvarili. Barem bih ja tako voleo da se desi i mislim da je tako pragmatično. Ali ne samo i pragmatično, nego i pravedno prema toj prirodi budućnosti koja nužno pripada mladima“, navodi on.
Za kraj, upitan o paralelnim institucijama u Srbiji, odnosno o tužilaštvima i sudovima koji su uzurpirani od strane vlasti, te nedavnom slučaju ministra kulture Nikole Selakovića, Voštinić ponovo navodi da se radi o jednoj i dobroj i lošoj vesti.
„Jako loša vest je što on svojim postupcima i tretmanom najviših državnih institucija, kojima i sam pripada, šalje poruku svim ljudima u zemlji kako je on iznad zakona. S druge strane, to je ujedno i dobra vest, jer takva poruka kod zdravorazumskog čoveka ne može da prođe. Ne možete zdravom čoveku reći: ’Super je što moj ministar ne poštuje zakon, što je ovako osion i bahat’. Međutim, tačno je da je ta poruka poslata bunkerskim saradnicima, i oni njima sada poručuju: ’Mi nismo obavezni da poštojemo zakon’. Ipak, kao što sam već rekao, većini ljudi u zemlji ovo ne može da bude dobra vest, jer većina ljudi nije krimogena i oni znaju da za njih će morati da važi zakon. I ako se iko pitao šta je dokaz da je trenutno pobunjena Srbije ustvari većinska Srbije, to je činjenica da postupci vlasci odgovaruju isključivo privilegovanoj manjini. I na tome treba temeljiti optimizam budućeg postupanja i budućeg učestovanja u političkim procesima“, zaključuje Voštinić u emisiji „Šta kaže?“.
M.B.
