Brnabić je, komentarišući to što je policija u Zemunu legitimisala stariju žena koja je vređala demonstrante, izjavila da je Aleksandar Vučić tokom cele godine „bio usamljen u tome da pokažemo strpljenje i toleranciju i da šta god koštalo sačuvamo mir i da ne izazovemo sukobe”.
„Nije bilo nikakvih građanskih sukoba, blokaderi su igrali na tu kartu građanskog rata i građanskih sukoba, i zaista jedino što nisu očekivali je ovakvo strpljenje i ovakva tolerancija”, izjavila je ona za televiziju Pink.
Nejasno ostaje kako bi godinama za nama izgledala da država nije bila ‘strpljiva i tolerantna’ uzevši u obzir brojne napade na studente i građane koji su prethodnih godinu dana proveli na ulicama i blokiranim fakultetitma. Napadi su se dešavali na veliki i malim protestima, blokadama raskrisnica i na fakultetima. Napadači su bili nepoznati građani, policija i građani koji se mogu povezati sa Srpskom naprednom strankom ili njeni aktivisti. Mete – studenti, novinari, opozicioni političari i generalno građani koji su učestvovali u protestima ili podržavali studente.
Probijanje blokada i dislociranje vilica
Napada na građane koji su odavali poštu žrtvama pada nadstrešnice minutima tišine bilo je i krajem prošle godine, što je bio jedan od povoda i za studentske blokade fakulteta, a oni su obeležili i početak 2025. Tokom blokada raskrsnice u Ruzveltovoj 16. januara dvadesetogodišnja studentkinja Sonja teže je povređena kada je na nju naleteo automobil dok je strajala na trotoaru i nosio je na krovu, sa kog je pala na put.
Desetak dana kasnije u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu slično se dogodilo i studentkinji Kristini. Ona je, kao redarka tog protesta, stala ispred automobila kako bi onemogućila probijanje blokade, ali se devojka iz auta zaletela na nju i udarila je. Kristina je pri padu udarila glavu u pločnik puta. Policija je, tek nakon ovih događaja, počela da obezbeđuje proteste i blokade.
Vlada Srbije je pala zbog napada na studente koji se dogodio krajem januara u Novom Sadu. Nekoliko njih je, dok su tokom noći lepili nalepnice sa pozivom na protest 1. februara u ovom gradu, napadnuto nedaleko od prostorija Srpske napredne stranke. Studentkinja Ana je te noći pretučena i dislocirana joj je vilica.
Nakon ovog događaja, usledio je mirniji period na ulicama širom Srbije, ali ne i bez pojedinačnih incidenata. Student iz Novog Pazara povređen je 18. februara kada ga je, kako je sam naveo, udario vozač automobila koji je pokušao da zaobiđe blokadu magistralnog puta koju su organizovali studenti Državnog Univerziteta (DUNP). Njemu je tom prilikom povređena ruka, a za medije je izjavio da je pri udarcu odskočio i udario leđima u drugi auto.
Mod blokiran, sila minimalna
Share fondacija, uz pomoć drugih organizacija civilnog društva, prikupila je preko 3000 svedočanstava građana, koji su 15. marta tokom velikog protesta u Beogradu, osetili neki zvučni efekat, za koji se pretpostvlja da je bio zvučni top. Share piše da je to nepoznato sredstvo uznemirilo građane i izazvalo iznenadni stampedo, paniku i fizičke povrede, a da su stotine njih i medicinski dokumentovane. Vlast, i pored brojnih pokušaja objašnjavanja i negiranja, do danas nije jasno odgovorila da li je takav uređaj zaista korišćen. Ministar Ivica Dačić rekao je u junu da Srbija poseduje uređaje za zvučno obaveštavanje, ali da je ‘drugi mod za neprijatne tonove’ zablokiran.
Represija nad političkim protivnicima i upotreba prekomerne sile protiv građana koji protestuju kritikovana je u izveštaju Evropskog parlamenta, u kom je pomenut i slučaj zvučnog topa.
April je, u kontekstu napada na demonstrante, obeležilo nasilje policije ispred novosadskog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje (DIF). Građani su se okupili ispred ovog fakulteta na poziv studenata jer je dekan DIF-a Patrik Drid pokušao nasilno da prekine blokadu. Tokom te policijske intervencije policija je građane tukla palicama i odgurivala štitovima, a upotrebljen je i biber-sprej. Hitna pomoć je reagovala u nekoliko navrata, a studenti Poljoprivrednog fakulteta saopštili su tada da je njihova koleginica dobila udarac u glavi i da se onesvestila. Na snimcima sa ovog protesta zabeležen je i napad na profesoricu Filozofskog fakulteta Smiljanu Milinkov, koju je policajac bacio na zemlju.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, rekao je tada da je policija primenila „minimalnu silu”.
Naredni mesec je, takođe, obeležila intervencija policije u Novom Sadu i to tokom blokade suda, koja se dešavala zbog produžetka pritvora aktivistima Pokreta slobodnih građana i grupe Stav, uhapšenim pred protest 15. marta. Danima je trajalo nadguravanje građana, opozicije i studenata sa policijom koja je pokušavala da probije blokadu zgrade suda. Građani su bili povređivani u tim sukobima, a policija je upotrebljivala i suzavac.
Slučaj aktiviste Davora Stefanovića, koji je prebijen u zatvoru i polomljen mu je nos, pokazuje da građani ove godine nisu bili bezbedni ne samo na ulici, nego ni u izolovanim zatvorskim objektima koji su pod konstantnim nadzorom policije.
Vrelo leto 2025. uz kordone i palice
Najveći i najmasovniji napadi na demonstrante zabeleženi su tokom letnjeg perioda, odnosno nakon vidovdanskog protesta 28. juna u Beogradu, nakon što su studenti građanima dali ‘zeleno svetlo’ za građansku neposlušnost. Već to veče policija je intervenisala prema demonstrantima, sprečavajući ih da priđu Pionirskom parku u kom su bile pristalice Srpske napredne stranke. Upečatljiv primer koji svedoči o policijskom nasilju te večeri jeste slučaj studenta Luke iz Zrenjanina. Luka je na protest došao sa svojom porodicom, a nakon njega je završio u bolnici zbog teških povreda koje su mu naneli policajci. On je, između ostalog, zbog udaraca pendrekom u lice, imao kompleksnu operaciju vilice, a tokom boravka u bolnici bio je vezan za krevet i pod nadzorom policije.
U danima i nedeljama nakon protesta „Vidimo se na Vidovdan” usledile su brojne blokade i protesti širom Srbije kao reakcija na hapšenja i policijsko nasilje nad demonstrantima tog 28. juna. Blokade su predstavljale novu fazu građanskih protesta, opisivanu kao ‘građanska neposlušnost’, a policija je gotovo na dnevnom nivou saopštavala o desetinama uhapšenih građana i studenata.
Neredi su obeležlili kako početak, tako i kraj jula. Napeto je bilo u Valjevu tokom protesta ispred Srpske napredne stranke, a povod skupa je bilo protivljenje iskopavanju litijuma. Prostorije SNS-a su tom prilikom razbijene, za šta je vlast okrivila demonstante, koji tvrde da su incidenti počeli kada su ljudi iz prostorija SNS-a jajima i flašam građali okupljene građane.
Krajem jula policija je pokušala da razbije blokadu Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Pre nego što će intervenisati, u zgradu ovog Univerziteta prvo su ušla nepoznala lica sa kačketima i kapuljačama, koja su izbacila studentkinje i studente napolje, a za koje se sumnja da su iz agencije za privatno obezbeđenje iz Kraljeva. Policija je nasilno pokušala da prekine i blokadu Pravnog fakulteta u Beogradu krajem jula.
Avgust: Festival vatrometa
Protesti u avgustu su, čini se, bili najtenzičniji kada je u pitanju sukobljavanje demonstranata sa policijom, ali i sa pristalicama Srpske napredne stranke. U Bačkom Petrovcu su nepoznate osobe prekinule izložbu neformalne grupe građana Slovaka iz Vojvodine i pocepale fotografije na kojima su bile scene sa protesta prethodnih meseci.
Neredi u Vojvodini nastavili su se u Vrbasu 10. avgusta, kada su se demonstranti i aktivisti SNS-a verbalno sukobili. Naredne dane u ovom bačkom gradu obeležili su i fizički sukobi, a iz pravca prostorija SNS-a ka okupljenim građanima su letele flaše, kamenice i pirotehnička sredstva. Brojni građani tražili su hitnu medicinsku pomoć nakon tih protesta, a povređivani su i novinari.
Zbog dešavanja u Vrbasu organizovani su protesti i u drugim gradovima. Tenzije su ponovo bile i u Valjevu, a ovaj talas protesta, između ostalog, obeležio je snimak iz tog grada na kom se vidi kako nekoliko policajaca pendrecima i nogama tuče mladića koji leži na ulici. Prvi put tokom protesta upotrebljen je i pištolj. To se desilo u Novom Sadu tokom incidenata ispred i iza prostorija Srpske napredne stranke kada je jedna osoba pucala u vazduh. Kasnije će se ispostaviti da je u pitanju bio zastavnik Vojske Srbije Vladimir Brkušanin, pripadnik Kobri.
I ovaj talas protesta, koji su se pretežno dešavali ispred prostorija Srpske napredne stranke, obeležila su i masovna hapšenja učesnika demonstracija. Upečatljiv je ostao snimak nakon masovnog hapšenja u Novom Sadu na kom se vidi kako 10-15 mladića kleči na podu sa vezanim rukama iza leđa.
Septembarski rok i Oktobar 2
Od kraja avgusta do početka septembra, Novi Sad je ponovo bio u fokusu protestnih dešavanja i nemira. Policija je upala na Filozofski fakultet na poziv dekana Milivoja Alanovića, a zatim i na Fakulet sporta i fizičkog vaspitanja na poziv dekana Patrika Drida. Akademska zajednica u Novom Sadu ovaj period naziva ‘okupacijom akademskog prostora’, budući da je policija u kampusu Univerziteta u Novom Sadu provela nekoliko narednih nedelja, obezbeđujući ulaze na fakultet.
Sve je kulminiralo 5. septembra kada su se u Novom Sadu okupili i građani iz drugih mesta iz Srbije zbog ugrožavanja autonomije Univerziteta. Share fondacije je prikupila oko 300 svedočanstava o ovom događaju i nasilnoj reakciji policije, korišćenju fizičke sile, ali i pirotehničkih i hemijskih sredstava. Brojni demonstranti su te noći satima zadržani u zgradi Rektorata i na Prirodno-matematičkom fakultetu, a svedočenja govore i o tome da se policijsko nasilje nije dešavalo samo u kampusu već i u širem centru grada kuda su prolazili i demonstranti, ali i drugi građani.
Novinari i novinarke su bili mete napada tokom cele godine, ponekad direktno, ponekad kao ‘kolateralna šteta’ napada na demonstrante, čak i kada su bili vidno obeleženi novinarskim prslucima i akreditacijama. Krajem septembra i u oktobru zabeleženi su brojni napadi na novinare tokom skupova protiv blokada, na kojima su se okupljale pristalice SNS-a. Novinarima je, neretko, policija fizički onemogućavala da priđu skupu iako se dešavao na javnom prostoru, a registrovani su i brojni slučajevi oduzimanja telefona kojim su snimani ti događaji.
Događaji iz Mionice, Negotine i Sečnja, gde su 30. novembra održani lokalni izbori i gde su, takođe, registrovani brojni slučajevi napada na studente, aktiviste, opoziciju i novinare, govore u prilog tome da se tenzije u društvu nisu utišale. Ti slučajevi ne daju ni optimistično uverenje da će 2026, kao izborna godina, biti puna ‘strpljenja i tolerancije’.
D.S.
