Izveštaj dokumentuje zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima tokom 2025. godine u 144 zemlje, povezujući globalna i regionalna pitanja i usmeravajući pogled ka budućnosti. Jedna od tih zemalja je Srbija.
Kako se u izveštaju navodi, demonstranti, novinari i organizacije civilnog društva nastavili su da se suočavaju sa zastrašivanjem, uznemiravanjem i nezakonitim nadzorom, dok su vlasti pokušavale da obuzdaju široko rasprostranjeno nezadovoljstvo u Srbiji tokom 2025. godine.
Policijsko nasilje
Kako se u izveštaju Amnesty International navodi, demonstranti su u više navrata širom zemlje bili izloženi prekomernoj upotrebi sile, dok je policija razbijala uglavnom mirne demonstracije.
Posmatrači ljudskih prava i novinari zabeležili su slučajeve zastrašivanja, prebijanja i zlostavljanja od strane policije u civilu i uniformi. Studenti su takođe bili nasilno napadani od strane pristalica Srpske napredne stranke, čije je postupke predsednik kasnije odobrio i pomilovao, podseća Amnesty International.
O policijskoj brutalnosti od početka protesta u Srbiji pročitajte na Mašini.
Ova organizacija podseća i na korišćenje „zvučnog topa“ tokom protesta 15. marta i da je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru kojom je naznačeno da vlada mora sprečiti upotrebu zvučnog oružja ili sličnih uređaja za kontrolu mase.
„Policija je proizvoljno pritvorila stotine demonstranata. Desetine njih su bile izložene šamaranju i udarcima nogama dok su već bili vezani, a nekima je prećeno silovanjem, nasiljem i smrću“, piše u izveštaju i dodaje se da je i prema novinarima zabeleženo više od 160 slučajeva zastrašivanja i napada.
Kampanje blaćenja
Evropska komisija je izvestila da visoki zvaničnici i provladini tabloidi pojačavaju verbalne napade i kampanje blaćenja protiv organizacija civilnog društva i aktivista koji se zalažu za vladavinu prava. To je uključivalo i objavljivanje ličnih podataka.
U februaru je srpska policija izvršila raciju u kancelarijama četiri nevladine organizacije kako bi istražila navodnu „zloupotrebu sredstava USAID-a“, pozivajući se na izjave visokih zvaničnika američke vlade o zamrzavanju finansiranja USAID-a, piše u izveštaju.
U junu su specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija javno izrazili zabrinutost zbog onoga što se činilo kao „sistematska kampanja“ usmerena na diskreditovanje branilaca ljudskih prava, posmatrača izbora i novinara putem koordinisanih medijskih tekstova provladinih medija, nadzora i kriminalizacije.
Nezakonit nadzor
„Vlasti su nastavile nezakonitu upotrebu špijunskog softvera i drugih invazivnih digitalnih forenzičkih alata protiv aktivista i novinara“, podseća izveštaj.
U januaru je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal formalno registrovalo prijavu udruženja 10 organizacija civilnog društva, koje su podnele krivične prijave protiv policijskih i obaveštajnih organa.
„U februaru su dve novinarke Balkanske istraživačke mreže (BIRN) bile meta špijunskog softvera Pegasus, kompanije NSO Group. Istog meseca, kompanija za digitalnu forenziku Cellebrite objavila je da će obustaviti korišćenje svoje opreme kod nekih korisnika u Srbiji zbog zabrinutosti zbog zloupotrebe“, navodi se.
Diskriminacija
Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava izrazila je zabrinutost zbog porasta govora mržnje usmerenog na žene, Rome i druge zajednice, kao i LGBTI osobe i novinare.
U septembru je nezavisna ekspertska grupa Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) izvestila o i dalje rasprostranjenoj diskriminaciji žena i devojčica u vezi sa porođajem, materinstvom i brigom o deci. To se nastavilo paralelno sa rodno zasnovanim nasiljem i ubistvima, kao i „akušerskim nasiljem, digitalnim nasiljem, javnim uvredama i omalovažavajućim komentarima usmerenim na žene“, navodi GREVIO.
Nastavak primene Zakona o socijalnoj karti, koji je uveo algoritamsko odlučivanje o tome ko ima pravo na novčanu socijalnu pomoć, doveo je do toga da 60.000 ljudi izgubi pristup finansijskoj pomoći u tri godine od njegove primene u martu 2022, pri čemu su Romi nesrazmerno pogođeni. Romske zajednice su nastavile da se suočavaju sa visokim stopama siromaštva, isključenošću i ograničenim pristupom zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i drugim osnovnim uslugama, podseća Amnesty International.
Nakon posete Srbiji u junu, Pododbor UN za prevenciju torture pozvao je na dodatne mere za zaštitu osoba sa invaliditetom od zlostavljanja u državnim institucijama.
U novembru je Evropska komisija dala niz preporuka Srbiji za unapređenje politika i zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine. To je uključivalo preporuke u vezi sa klimatskim promenama, upravljanjem otpadom, kvalitetom vode, zaštitom prirode, industrijskim zagađenjem i učešćem javnosti u pitanjima životne sredine, između ostalog.
Kako se u izveštaju navodi, Visoki savet tužilaštva do kraja godine nije uspeo da imenuje stalnog glavnog tužioca za ratne zločine i Vlada Srbije je blokirala efikasnu pravosudnu saradnju sa drugim zemljama Balkana.
U prvoj polovini godine Srbija je izvezla municiju u vrednosti većoj od 55 miliona evra u Izrael, kršeći svoje obaveze prema Ugovoru o trgovini oružjem i međunarodnom humanitarnom pravu. Srbija je odbila zahteve za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa detaljima transfera između dve zemlje, piše Amnesty International.
A.G.A.
