„Nacionalizacija je suvereno pravo države – ona može nacionalizovati svaku imovinu na svojoj teritoriji, naravno razumno i bez arbitrarnih poteza. To se odnosi i na privatnu imovinu domaćih građana, i na imovinu stranaca, kao i na imovinu drugih država, ako je to u nacionalnom interesu”, kaže dr. Đukić.
Međutim, srpska vlast „nije u poziciji da to sprovede”, jer, kako ocenjuje, previše zavisi od Rusije. „Plaši se da povuče taj potez, da oduzme rusku imovinu i stavi je pod svoju kontrolu. To je, rekao bih, prirodna reakcija ljudi koji snažno zavise od neke druge strane – u ovom slučaju od Rusije”, dodaje on.
Takva odluka imala bi različite posledice i po političke elite i po građane Srbije. Vlast se, pre svega, boji da bi Rusija, u slučaju nacionalizacije NIS-a, mogla da zavrne slavinu gasa. „Mi ne bismo imali odakle da ga nabavljamo, jer se nismo povezali sa Evropom kako bismo obezbedili alternativne izvore. Pored toga, moguće su i druge vrste pritisaka – u oblasti vojne i tehničke saradnje, kao i kroz različite oblike ruskog prisustva u Srbiji”, navodi Đukić.
Rusija, naravno, nije jedina koja vrši pritisak na srpske vlasti. U skladu sa ciljem da oslabi rusku energetsku poziciju u Evropi, SAD su najavile uvođenje carina od 500 procenata. Evropska unija, kao glavni partner SAD, ponudila je Srbiji zajedničku nabavku gasa sa EU, što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izričito pomenula tokom posete Beogradu u oktobru.
„Do sada, koliko vidimo, Srbija na tu ponudu nije odgovorila. Očigledno je da Rusija ne želi uplitanje Evropske unije u energetske probleme Srbije i nastoji da zadrži svoj monopolski položaj”, podseća Đukić.
Komentarišući „specijalno rešenje“ koje je spomenuo predsednik Vučić, Đukić kaže: „Ne znam šta bi to moglo da bude. Možda neka kombinacija različitih opcija. Autori tog izraza nisu objasnili šta pod tim podrazumevaju.”
„Stvari su, rekao bih, prilično jasne – postoje načini da se problem reši. Potrebna je samo odluka vlade”, dodaje on, naglašavajući da je vlada od pojave problema sa NIS-om „vrlo pasivna”.
Iako se oseća hitnost delovanja, naš sagovornik smatra da vlast odluku tretira kao „vruć krompir”. „Videli smo da je vlada najavila da će prošla nedelja biti ključna za rešenje. Zatim je rekla da će ova biti ključna. Pa onda – sledeća nedelja”, kaže Đukić.
Zbog toga se stiče utisak da vlast odluku odlaže, čekajući signal spolja, umesto da postupa na osnovu sopstvenih procena i kapaciteta.
A.M.
