„Bez delovanja, postoji stvarna i sve verovatnija mogućnost da mladi britanski građani umru u zatvoru, a da nikada nisu ni osuđeni za bilo kakvo krivično delo“, navodi se u pismu upućenom ministru pravde Dejvidu Lemiju, koje je potpisalo više od 800 lekara, medicinskih sestara, terapeuta i zdravstvenih radnika.
Zatvorenici, koji imaju između 20 i 31 godine, su: Keser Zuhra, Amu Gib, Heba Murajsi, Teuta Hodža i Kamran Ahmed. Luji Kjaramelo odbija hranu svaki drugi dan jer boluje od dijabetesa. Nijedno od njih nije osuđeno za krivično delo i nalaze se u pritvoru duže od godinu dana, što znatno premašuje standardni rok od šest meseci predviđen britanskim zakonodavstvom.
Optuženi su za provalu i nasilno ponašanje zbog upada u britansku podružnicu izraelske vojne kompanije Elbit Sistems u Bristolu i u bazu Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF). „Akcija za Palestinu” već godinama sprovodi direktne akcije, a u vazduhoplovnoj bazi, oni su nekoliko letelica poprskali crvenom bojom, što je simbolizovalo „palestinsko krvoproliće“, kako je saopštila grupa.
Nakon tih upada, britanska vlada je usvojila odluku o zabrani „Akcija za Palestinu” i proglasila je terorističkom grupom. Od tada su održani brojni protesti na kojima su ljudi nosili transparente sa porukom „Podržavam Akcija za Palestinu“, a policija je odgovorila masovnim hapšenjima. Na jednom protestu uhapšeno je skoro hiljadu ljudi samo zbog držanja takvih transparenata.
Uhapšeni aktivisti započeli su štrajk glađu 2. novembra, na godišnjicu Balfurove deklaracije iz 1917. godine, kada je britanska vlada proglasila Palestinu nacionalnim domom za jevrejski narod, čime je postavila temelje kolonizacije te zemlje od strane evropskih jevrejskih doseljenika.
Štrajkači glađu imaju pet zahteva: momentalno puštanje na slobodu uz jemstvo; pravično suđenje; ukidanje zabrane „Akcija za Palestinu”; prestanak cenzure njihove komunikacije; i zatvaranje svih pogona Elbit Sistemsa u Velikoj Britaniji.
Neki od njih stigli su do 48. dana bez hrane, uključujući Keser Zuhra, kojoj je, prema navodima, odbijena hitna pomoć kada je zatvorskom osoblju rekla da se ne oseća dobro.
Ovo je najduži štrajk glađu u Velikoj Britaniji još od štrajkova irskih republikanaca 1981. godine, kada su irski zatvorenici, pritvoreni zbog protivljenja britanskom kolonijalizmu u Irskoj, započeli štrajk glađu. Štrajkači su počeli da umiru nakon 46 dana zanemarivanja od strane vlade Margaret Tačer, a ukupno je umrlo deset ljudi.
Advokati koji zastupaju političke zatvorenike upozoravaju da će oni umreti bez intervencije. Ministar pravde Dejvid Lemi odbija da se sastane sa njihovim pravnim timovima i porodicama, a donedavno je tvrdio da uopšte nije bio upoznat sa slučajevima.
A.M.
