„Sve građanke i građani, koji su po Ustavu neopozivi nosioci suvereniteta, treba da budu uključeni u diskusiju i odlučivanje na temu aktuelne krize. Zbog toga vas pozivamo da se okrenete lokalnim samoupravama i samostalno organizujete po modelu neposredne demokratije – kroz zakonom predviđeno telo zbora građana. Pitaju se i odlučuju oni kojih se tiče – a to smo svi mi. Svi u zborove“, navedeno je u saopštenju studenata.
Studenti u saopštenju navode da ono što je za studente plenum za narod je zbor građana.
„Međutim zbog izražene centralizacije i korupcije sistema – lokalne samouprave, a sa njima i mesne zajednice, tendenciozno su zapostavljene. Snaga studentskog pokreta leži u neposrednoj demokratiji, koja je za razliku od predstavničke, nepodložna manipulaciji i potkupljivosti“, naveli su studenti.
Zahtevi protesta još uvek nisu ispunjeni, podsećaju i dodaju da pritisak na njih raste kako raste pritisak na institucije.
Oni dodaju da su „zahvaljujući principima neposredne demokratije i plenumskog zasedanja“ sve do sada i postigli.
„Plenum je otvoreni forum za sve članove jednog kolektiva, gde svi ravnopravno predlažu tačke dnevnog reda, diskutuju o njima i donose odluke na osnovu glasanja proste većine.“
Predstavnička demokratija u krizi?
Studenti navode da „predstavnička demokratija očigledno nije u stanju da reši višedecenijsku društveno-političku krizu naše zemlje“.
„Dok model neposredne demokratije, na osnovu našeg iskustva, ima dobru šansu“, napisali su.
„Odgovori na najopštija državna i društvena pitanja, koja se trenutno potežu, ne tiču se isključivo studenata, stoga ne smeju pasti samo na naša pleća“, naveli su.
Podsećamo, mesne zajednice su igrale ključnu ulogu u uključivanju građana u oblikovanje javnih politika i donošenje odluka na lokalu u političkoj istoriji na prostoru bivše Jugoslavije.
U autorskom tekstu Mladena Ostojića koji je na Mašini objavljen 2022. godine se navodi da je nekada delokrug mesnih zajednica bio prilično širok.
„Prema Ustavu iz 1974., radni ljudi i građani su u mesnim zajednicama ostvarivali svoje zajedničke interese i solidarno zadovoljavali zajedničke potrebe u oblastima uređivanja naselja, stanovanja, komunalnih delatnosti, dečije i socijalne zaštite, obrazovanja, kulture, fizičke kulture, zaštite potrošača, zaštite i unapređivanja čovekove sredine, narodne odbrane, društvene samozaštite, kao i drugim oblastima života i rada.“
Ipak, dodaje autor, „uprkos političkom uticaju i kontroli partije, mesne zajednice su građanima davale mogućnost da znatno utiču na donošenje odluka vezanih za njihovu neposrednu okolinu u opštinama.“
Ceo tekst možete pročitati na ovom linku.
I.P.
