Više desetina meštana sela Dadince, Vlasotinčana i članova udruženja Rupska reka i Bitka za Vlasinu već osmi dan danonoćno dežura na nekoliko lokacija da bi sprečila radove na izgradnji MHE Besko, još više ih pripravno da na znak za uzbunu reaguje.
U pitanju je treća mini derivaciona hidroelektrana na Rupskoj reci, iz koje meštani generacijama piju, navodnjavaju njive i napajaju stoku, a iz koje se pijaćom vodom snabdeva 15.000 ljudi.
Stručnjaci su decidni: ako se i ova MHE sagradi od reke neće ostati skoro ništa.
Podsetimo, investitor, Water Green Energy d.o.o. Kumarevo, ima novu građevinsku dozvolu i prijavio je radove početkom decembra. Aktivisti argumentovano tvrde da za dozvolu, pa ni za prijavu radova, nema pravnih osnova. Investitor iz opštine Leskovac, koji je prve dozvole dobio pre tri godine, takođe tvrdi da je radove započeo pre isteka starih papira, a da su meštani iščupali građevinsku tablu da bi to zabašurili. Meštani kažu da radove nije počeo, a da je tablu odnela nabujala reka.
Investitor je takođe objavio saopštenje u kom „objašnjava“ da je reka bila uništena i pre nego što je on na njoj izgradio prve dve MHE. Meštani se – pogađate – ne slažu sa tom ocenom. Iz Bitke za Vlasinu tvrde da upravo zbog postojećih MHE „od sela koje je imalo izvore na sve strane“ Dadince došlo do toga da svi izvori i bunari koji su okrenuti ka slivu Rupske reke presuše. Da bismo ovo razumeli potrebno je da znamo da na vodni režim planinskih reka sve jače utiču klimatske promene koje itenziviraju fluktuacije u količini vode, ali i hidrotehnički objekti koji blokiraju prirodne tokove.
„MHE se, po pravilu, zasnivaju na vrlo dugačkim derivacijama kojima se ostvaruje koncentracija pada što dovodi do toga da se čitavi dugački potezi manjih vodotokova trajno devastiraju“, objašnjava za Mašinu Strahinja Macić iz inicijative Pravo na vodu, i dodaje: „Izgradnja MHE i stvaranje derivacija, posebno višestrukih za MHE u nizu, kao na Tripušnici ili kako se planira na Rupskoj reci, menja status vodnih tela u smislu određenja od prirodnog ka značajno izmenjenom, snažno utiče na pogoršan ekološki potencijal u odnosu na originalni, odličan status ovih ekosistema“.
Pravo na vodu zahteva poništenje građevinske dozvole
Inicijativa Pravo na vodu je 20. decembra i formalno zahtevala reakciju uspavanih institucija. Kako kažu, obratili su se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu zaštite životne sredine, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitniku građana Republike Srbije (koji se, uzgred, ovih dana ne ne oglašava ni po jednom pitanja koja tište građane) i svim nadležnim inspekcijama.
Zahteva se poništenje građevinske dozvole za MHE Besko; pokretanje inspekcijskog nadzora od strane upravne, građevinske i inspekcije zaštite životne sredine; zabrana daljeg uništavanja prirode, zabrana daljih radova i pokretanje odgovarajućih postupaka za privredni prestup; pokretanje ispitnog postupka i utvrđenje postojanja nepravilnosti i nezakonitosti u radu organa opštinske uprave; pokretanje krivičnih, disciplinskih i prekršajnih postupaka protiv odgovornih lica.
„Zahtevamo hitnu reakciju institucija, sprečavanje gaženja zakona i daljeg uništavanja Rupske reke, prirode i života ljudi!“, poručuju iz Prava na vodu.
Strahinja Macić, pravnik u Inicijativni Pravo na vodu naglašava da zahtev da po ovom pitanju, po podnetim predstavkama i zahtevima, reaguju i primene svoja puna ovlašćenja republički organi nikako ne znači da lokalna samouprava može i treba da bude oslobođena odgovornosti za dosadašnje prestupe i greške i da je prva koja treba da ih ispravi.
„Najveći propust opštine Vlasotince je što nije sprovela odluke koje je sama donela – Odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji i Odluku o izradi izmene i dopune prostornog plana Vlasotinca od 20.6.2019.g. kojom bi izgradnja MHE na teritoriji opštine bila zabranjena, a sve lokacije definisane zloglasnim i zastarelim Katastrom MHE iz 1987. brisane s obzirom na to da ih planovi višeg reda određuju kao ‚potencijalne‘ a ne kao obavezujuće“, naglašava Macić.
„Lokalnoj samoupravi predstoji donošenje budžeta za 2023. Ako ima volje, kao što se po izjavama svih odbornika Skupštine opštine i Opštinskog veća uključujući i Predsednika i Zamenika predsenika opštine na sinoćnjoj sednici SO Vlasotince, da zaključiti, sredstva za izmenu plana treba opredeliti za ovu namenu i bez odlaganja doneti novu odluku izradi izmene i dopune prostornog plana“, dodaje naš sagovornik.
U čijim rukama će završiti vruć krompir odgovornosti?
Ipak, čini se da u elemente strategije kojoj u ovom trenutku pribegavaju predstavnici lokalne samouprave, uz iskazivanje dobre volje, spada i dobacivanje odgovornošću.
Tako je barem sudeći po izjavama na burnoj sednici koja se takođe dešavala 20. decembra. Po tumačenju Marine Kessler, predstavnice udruženja Correct iz Crne Trave i naše sagovornice od ranije, predsednik opštine predlaže da lokalni departman za urbanizam ponovi postupak i da se sve dostavi na odlučivanje drugostepenom organu, tj. ministarstvu.
„Rukovodilac odeljenja za Urbanizam je sve hteo da svali na načelnika, opštinsko veće i na prostorni plan kojim je mahao pred kamerama, i objasnio kako je on doneo odluku o Građevinskoj dozvoli za MHE Besko u skladu sa prostornim planom“, konstatovala je Kessler u objavi na društvenim mrežama. Podsetimo, ovo nije prvi put da nadležni za štetno delovanje traže izgovor u dokumentima višeg reda. Slično je upravo na delu samo malo južnije, u Trgovištu.
Od planova višeg reda, koji su zapravo izričitiji u ograničenjima i ne zahtevaju da se svaka funkcija koju predlažu nužno i aktualizuje nego je samo dozvoljavaju, nadležni navodno ne mogu da odstupe – dok pokazuju mnogo više mašte i dovitljivosti kada treba kreativno tumačiti to što investitorima, recimo, nedostaju neka dokumenta.
Rukovodilac odeljenja za Urbanizam se tako, očekivano, ograđivao od odgovornosti i citirajući zakone koji mu idu na ruku, a preskačući one koji ne rade za njega, smatraju aktivisti. U skladu sa tim, predstavnici lokalne samouprave su na raspravi tvrdili da investitoru nije ni bila potrebna studija o proceni uticaja na životnu sredinu.
„Rešenje prvostepenog organa je doneto bez pravilno sprovedenog postupka za davanje prethodne ili naknadne saglasnosti ili mišlјenja drugog organa, te su u tom smislu shodno izričitim zakonskim odredbama izostali: uslovi zaštite i nova energetska dozvola, a povrh svega toga rešenje je doneto na osnovu Lokacijskih uslova koji su istekli“, insistira Macić.
Po obaveštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije, opštinska uprava opštine Vlastince je u ime i za račun investitora, u postupku objedinjene procedure, podnela Zahtev za izdavanje uslova zaštite prirode za potrebe izdavanja Lokacijskih uslova za izgradnju MHE Besko, ali je taj zahtev od strane istog tog organa storniran, tako da Zavod nije izdao nikakvo Rešenje, pojašnjava naš sagovornik.
„Investitor je bio dužan da pribavi novu energetsku dozvolu i zbog menjanja podataka instalisanoj snazi MHE, odn. nadležni organ je bio dužan da ga uputi da pribavi novu energetsku dozvolu. A Rešenje čije se poništenje traži je upravo doneto zbog smanjenja instalisane snage objekta sa N = 960 KW na N = 480 KW“, detaljan je Macić.
Na odgovornost predstavnika lokalne samouprave i reakciju institucija višeg reda je pozvao i narodni poslanik Miodrag Gavrilović iz Demokratske stranke. Gavrilović je, naime, 19. decembra u Vlasotincu najavio da će podneti krivične prijave protiv Marjana Stankovića, načelnika Opštinske uprave, Marinka Đorđevića, šefa odeljenja za urbanizam i zaštitu životne sredine i Jelene Krainčanić, urbaniste u opštini Vlasotince, sa obrazloženjem da su protivzakonito doneli rešenje i time drugima i trećim licima omogućili protivpravnu imovinsku korist i to po članu 227, stav 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije, kako je objavio JugPress.
Meštani i aktivisti u međuvremenu poručuju da se neće pomaći sa barikada na kojima brane svoju prošlost i svoju budućnost.
