Opština Trgovište bi ove nedelje mogla da donese Prostorni planu koji u slivu Pčinje predviđa čak 30 malih derivacionih hidroelektrana. Civilno društvo upozorava da je Trgovište na putu da upropasti prostor izuzetne predeone lepote, prirodnih vrednosti i kvalitetne životne sredine uprkos očiglednim dokazima da su MHE koje su do sada izgrađene u ovoj opštini i drugde dobra donele samo investitorima. Prostorni plan je, tvrde aktivisti, uz to i kontradiktoran u postavci, a suprotan i Nacrtu Prostornog plana Republike Srbije.
„(S)tihijska izgradnja MHE na manjim vodotocima i u zaštićenim oblastima je negde devastirala vodotoke, onemogućila izgradnju pojedinih neophodnih planiranih vodnih objekata i ugrozila prirodne vrednosti i potrebe lokalne zajednice.“
Ako ste mislili da je ovo uobičajeni vapaj civilnog društva i stručnjaka, varate se: u pitanju su reči zakonodavca, odnosno citat iz Nacrta prostornog plana Republike Srbije od 2021. do 2035. godine. Podsetimo, sam Nacrt nije dokument na koji se aktivisti i meštani rado afirmativno pozivaju, budući da, između ostalog, predviđa izgradnju novih termoelektrana na ugalj i sijaset rudnika širom Srbije. Organizacije civilnog društva, međutim, ovom prilikom skreću pažnju na to da čak i takav dokument, pisan sa premalo osećaja za zaštitu životne sredine i pravednu energetsku tranziciju, politiku izgradnje malih hidroelektrana vidi kao štetnu jer to jednostavno više ne može da se ospori.
„Status povlašćenih proizvođača dobilo je i 125 MHE (izgrađeno oko 110) čija je sumarna snaga oko 91 MW, a projektima iskazana proizvodnja je oko 368 Gwh što je samo ko 1% od konzuma; MHE su sa dugačkim cevovodni derivacijama, što izaziva velike socijalne i ekološke probleme“, takođe se konstatuje u Nacrtu. Ukratko: MHE proizvode premalo električne energije, a isplate se samo investitorima koji ih naplaćuju kroz svačije račune za struju, nezavisno od realne proizvodnje.
Kako ocenjuju iz Organizacije za političku ekologiju – Polekol, navedeno činjenično stanje utoliko je kritičnije ako se uzme u obzir da isti Nacrt prepoznaje Srbiju kao vodom siromašnu zemlju sa nepovoljnim i neravnomernim vodnim režimima. Klimatske promene, koje će u Srbiji uzrokovati rast temperature na 3-5 stepeni više nego sredinom prošlog veka, dodatno će doprineti nestabilnosti vodnih režima, odnosno sušama i bujicama.
U Trgovištu su suše, bujice i prateća erozija terena već stvarnost. Štaviše, to prepoznaje i sporni nacrt prostornog plana, u kom se konstatuje da je teritorije opštine već ugrožena ekscesivnom erozijom i bujicama. A šta se preporučuje kao „lek“? Upravo MHE, iako ih na drugim mestima bujice već ruše i zatrpavaju!
Prostorni plan preporučuje izgradnju MHE, koje sadrže male akumulacije, i zato što potonje predstavlja kao korisne za vodosnabdevanje, navodnjavanje u poljoprivrednoj proizvodnji i uzgoj riba. Aktivisti i stručnjaci, međutim, upozoravaju na to da da će u uslovima bujica male akumulacije imati kratak životni vek, odnosno vrlo brzo biti zatrpane nanosom, a u međuvremenu (budući da su sklone eutrifikaciji, odnosno, narodski rečeno, idealne za to da se zagade, zamute i postanu sigurna kuća štetnih organizama) naneti štetu vodnim telima koja su kao jedinstveni ekosistemi u Srbiji valorizovana i od strane Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Što se navodnjavanja tiče, stvari su jasne – gde MHE dođe, ni trava više ne raste. Korita reka ispod brana su često sasvim suva i više podsećaju na kolske puteve nego na nekadašnja pojilišta divljih životinja i stoke.
„Svi vodotokovi u slivu Pčinje do brane kod manastira Prohor Pčinjski predstavljaju jedina staništa zaštićenih, strogo zaštićenih i jedinstvenih vrsta ihtiofaune egejskog sliva u Srbiji i drugih akvatičnih organizama čija su staništa devastirana dosadašnjom izgradnjom, a dalje promene staništa, morfologije, temperature vode i vodnih režima bi vodila njihovom potpunom uništenju“, konstatuje se u tekstu primedbi za Komisiju za planove opštine Trgovište u kom se predlaže brisanje svih lokacije MHE iz plana zabrana njihove dalje izgradnje.
Polekol podseća i na to da je i SANU argumentovano ocenila gradnju MHE kao negativnu. Iz ove organizacije takođe ponovo upozoravaju na to da se za određivanje potencijalnih lokacija za MHE koristi Katastar MHE iz 1987. godine, koji je izošljaren i zastareo. Naime, kako navode, katastar je izrađen bez ikakvih terenskih radova, na osnovu površnih hidroloških i energetskih analiza, bez razmatranja ekoloških i socioloških uticaja na okruženje, (sic!) samo na osnovu karata 1 : 25.000.
Aktivisti zato pozivaju građanke i građane da nezavisno upute svoje primedbe i predloge na Nacrt prostornog plana Trgovište i na taj način podrže inicijativu za zabranu gradnje MHE u Trgovištu.
I.K.
