Kako se navodi u saopštenju A11 ovom odlukom je nakon šest meseci odlaganja njenog objavljivanja, i posle osam punih godina Ustavni sud posredno ukinuo takozvanu „Vulinovu uredbu“, nazvanu tako pošto je doneta dok je Aleksandar Vulin bio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, kojom je, između ostalog bilo propisano da se socijalna pomoć može ukinuti ili ograničiti onim korisnicima sistema socijalne zaštite koji odbiju da se radno angažuju.
O ovoj uredbi koja je predviđala da socijalna pomoć bude neka vrsta zarade koja se stiče radom na određenim komunalnim poslovima ili javnim radovima ste već mogli da čitate na Mašini. Iz A11 podsećaju da je kroz njenu primenu najmanje deset hiljada pojedinaca bilo prinuđeno da obavlja neplaćene poslove od kojih im je zavisila ionako preniska socijalna pomoć. „Ovi ljudi su bili prinuđeni da čiste ulice, sneg, kopaju kanale, održavaju puteve, a u nekim slučajevima i da kopaju grobna mesta da ne bi izgubili socijalnu pomoć“, saopštava A11.
Od kada je doneta ova uredba postojale su inicijative za njeno ukidanje. Svoje inicijative su podnosile različita udruženja, političke stranke i Zaštitnik građana, međutim reakcije državnih institucija i sudova su izostajale. Međutim, umesto svega toga Ustavni sud je tek krajem prošle godine sproveo sopstveni postupak ocene ustavnosti odredaba iz čl. 80. stav 3 i 4 Zakona o socijalnoj zaštiti, kojima je propisano da centar za socijalni rad može zaključiti sporazum sa korisnikom materijalne podrške o aktivnom prevazilaženju njegove ili njene nepovoljne socijalne situacije, koji između ostalog sadrži i mogućnost umanjenja i prestanka prava na materijalnu podršku u slučaju neopravdanog neizvršavanja obaveza iz sporazuma, kao i da mere socijalne uključenosti propisuje Vlada.
Iako je odlukom Ustavnog suda prestao da postoji pravni osnov za „Vulinovu uredbu“, iz A11 pozivaju na pozornost pošto je Ustavni sud „propustio da se odredi prema pitanjima mogućnosti uvođenja neplaćenog, prinudnog rada za korisnike materijalne podrške“.
„Postoji opravdana bojazan da bi se ova materija, koja podrazumeva da se socijalna pomoć „zarađuje“, mogla naći u novom Zakonu o socijalnoj zaštiti, čime bi se trajno narušili osnovni principi socijalne zaštite koji postoje u našem društvu“, navodi se u saopštenju.
Oni podsećaju da je već ukazivano da je ovakav rad nesaglasan sa obavezama koje su sadržane u Konvenciji Međunarodne organizacije rada br. 29 iz 1930. godine, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji i Međunarodnom paktu o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
M.M.
