Istog dana kada je u Srbiji Vlada visinu minimalca za sledeću godinu postavila na, nedovoljnih, 40.020 dinara i dan nakon što su sindikati protestovali zahtevajući veće zarade, Evropski parlament je većinom glasova usvojio nove uredbe o adekvatnoj minimalnoj zaradi u EU.
Glasovima 505 poslanika za, 92 protiv i 44 uzdržana, Evropski parlament je usvojio uredbu od koje se očekuje da poboljša standard oko 25 miliona zaposlenih radnika i radnica u EU. Mere o kojima se glasalo su prethodno, u junu, usvojene u Savetu Evrope, a njihova osnovna namera je da se svim radnicima u EU „obezbedi adekvatan životni standard, smanji siromaštvo zaposlenih, da se promoviše socijalna kohezija i uzlazna društvena pokretljivost i smanji jaz u platama među polovima“.
Ova direktiva EU dozvoljava pojedinačnim državama da same određuju visinu minimalca, međutim, članice će morati da garantuju da njihovi minimalci dozvoljavaju radnicima koji ih primaju da vode pristojan život uzimajući u obzir troškove života. Kao reper za izračunavanje minimalne plate, državama članicama je predloženo da uspostave izračunavanje troškova potrošačke korpe koja uključuje robu i usluge po realnim cenama ili da visinu minimalca postavi na 60% bruto iznosa medijalne zarade ili 50% bruto iznosa prosečne zarade.
Ukoliko bi se u Srbiji primenile ove mere, minimalna zarada bi bila nešto viša od 50.000 dinara, što je i bio jedan od zahteva sindikata tokom pregovora u Socijalno-ekonomskom savetu. Međutim, mnogo značajnije je što bi se minimalac usklađivao sa rastom prosečne ili medijalne zarade, a ne samo jednom godišnje kako je pravilo kod nas.
U EU 21 od 27 članica ima zakonski regulisanu minimalnu zaradu i u tim državama će se, među kojima su i Nemačka i Francuska kao najveće ekonomije, u naredne dve godine implementirati mere koje je usvojio Evropski parlament. U šest zemalja u kojima minimalac nije zakonski regulisan, Austrija, Kipar, Danska, Finska, Italija i Švedska, visina zarada se određuje kroz proces kolektivnog pregovaranja.
U tekstu na portalu Jakobin, Feliks Sirovatka (Felix Syrovatka), podseća da su diskusije o EU mininalnoj zaradi stare koliko i sam projekat unije. Zanimljivo je da su u različitim momentima mnogi sindikati iz zemalja zapadne evrope, a ponajviše iz Nemačke i nordijskih zemalja, bili protiv usvajanja ovakvih mera pošto su smatrali da mogu veće zarade da ostvare putem socijalnog dijaloga i kolektivnih ugovora. Francuske leve partije i Evropska konfederacija sindikata su već decenijama najsnažniji zagovornici uspostavljanja ovih mera, a aktuelna kriza i realni pad zarada kao i iskustvo prethodne ekonomske krize iz 2008. godine su sada ipak nagnale i druge aktere da se založe za evropski minimalac koji je juče dobio većinu u Evropskom parlamentu.
Usvojena direktiva je, pored minimalne zarade, usmerena i na prilično jasno osnaživanje procesa kolektivnog pregovaranja u državama članicama EU, kao i na veću zaštitu prava radnika i naročito sindikalnog organizovanja, o čemu ćemo pisati više u zasebnim člancima na Mašini.
Usvojena direktiva nije umaljena pošto je u poslednjih godinu dana primetna promena u odnosu EU prema radnim pravima i zaradama. Odluke koje su donete u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i u Savetu Evrope ne znače da je došlo do promena politika u pravcu većeg zastupanja radničke klase, ali sasvim sigurno pokazuju sve šire razumevanje evropskih političkih i ekonomskih elita da im ni demografski ni ekonomski pokazatelji ne idu u korist, te da ukoliko žele da zadrže i privuku nove radnike u svoje države i kompanije, moraju da učine određene ustupke kao što su veće zarade i bolji radni uslovi.
S obzirom na to da država Srbija nema adekvatne mere za zadržavanje radne snage u zemlji, a Vlada smatra da tročlana porodica može živeti od 40.020 dinara, deluje da lokalni političari i poslodavci bolje razumeju probleme Nemačke nego privrede u Srbiji i radnika i radnica koji je pokreću.
M.M.
