Rezultati istraživanja Centra za politike emancipacije (CPE) pokazuju da postoje ozbiljni izazovi kada su u pitanju uslovi rada u automobilskoj industriji u Srbiji, ali i ukazuju na oblasti u kojima je moguće unapređenje kroz saradnju svih zainteresovanih strana.
„Uvid u stanje radnih prava i položaj radnica i radnika ima za cilj da podstakne dijalog između predstavnika zaposlenih i poslodavaca radi unapređenja poslovanja, a u kontekstu postojeće i najavljene međunarodne legislative koja multinacionalne korporacije obavezuje na poštovanje radnih prava, standardizaciju radnih uslova i usvajanje ekoloških standarda o održivom poslovanju duž celog lanca snabdevanja“, navode iz CPE.
Fabrike koje ovo istraživanje obuhvata proizvode za: BMW, Mercedes Benc, Folksvagen, Porše, Ford, Audi, Škodu, Fiat, Daimler Trak, MAN, Volvo, Jaguar, Suzuki, Reno, Pežo, Tojotu, Kontinental, Vitesko i Borg Varner.
Kako se u istraživanju navodi, osnovna karakteristika automobilske industrije u Srbiji, kao i u ostatku zemalja Centralne i Istočne Evrope ostaje zavisnost od stranog kapitala i ograničenost na rutinske operacije montaže, ograničene mogućnosti prelivanja na domaće kompanije i strukturno definisan podređeni položaj iz koga, u postojećoj konstelaciji, nije moguće izaći.
Radno vreme
Kako istraživanje CPE pokazuje, svi ispitanici rade prekovremeno. U većini fabrika radnici i radnice svedoče da se u proseku radi 44 sata nedeljno. Produžavanje radnog dana za sat ili dva je uobičajena praksa u velikoj većini fabrika, dok su i subote vrlo često radne. Radna nedelja zavisi i od obima proizvodnje. Porudžbine kupaca u velikoj meri diktiraju tempo i količinu prekovremenih radnih sati. Radnice i radnici, ne bi li povećali svoj prihod, uglavnom prihvataju prekovremeni rad ma koliko bio ispcrpljujuć, čak i kad sati prekovremenog rada prelaze zakonom dozvoljen maksimum.
Bolovanje
Zabrinjavajuće je svedočenje ispitanika koji navode da, ukoliko koriste bolovanje, bivaju kažnjavani, piše u istraživanju. Najčešće je kazna uskraćivanje bonusa prisutnosti, ali ona uključuje i različite vrste pritisaka, mobing, pretnje otkazom, prebacivanje na zahtevnije pozicije, itd. Sve navedeno može se podvesti pod zlostavljanje na radnom mestu.
Zarade
Prosečna isplaćena neto zarada ispitanika je oko 70.000 dinara, uključujući i bonuse, prekovremeni i noćni rad. Ugovorena zarada je dosta manja u odnosu na isplaćenu, i u proseku iznosi 50.000 dinara, dok jedna četvrtina ispitanika prijavljuje da im je ugovorena zarada u nivou minimalne. Gotovo trećinu prosečne neto zarade koju radnici prime na kraju meseca čine bonusi i prekovremeni i noćni rad.
Čak dve trećine ispitanika radi dodatne poslove kako bi nadomestili manjak u budžetu za osnovne životne potrebe. Više od 90% ispitanika nema mogućnost štednje. Više od dve trećine ima kreditna zaduženja za čiju otplatu, u nekim slučajevima, izdvajaju i 50% svoje zarade. 90% ispitanika na osnovu svoje plate ne može da priušti odlazak na odmor van mesta boravka.
Ispitanici u proseku procenjuju da bi plata od koje bi moglo normalno da se živi trebalo da iznosi 107.000 dinara. Procene u odgovorima su se kretale od 80.000 dinara, pa do 150.000 dinara.
Svi ispitanici su izjavili da posao i niske zarade negativno utiču na njihov život i život njihovih porodica. Svi radnici i radnice ističu da ih posao iscrpljuje i fizički i psihički i da nemaju dovoljno slobodnog vremena.
Bezbednost i zdravlje na radu
Veliki broj ispitanika, čak tri četvrtine, ističe da na njihovom radnom mestu postoje problemi sa ventilacijom. Isti broj tvrdi i da temperatura u pogonu nije adekvatna, posebno leti kada je rad u halama izuzetno težak zbog velike toplote.
Povrede na radu su imali ili su svedočili povredama svojih kolega i koleginica svi ispitanici. Ispitanici smatraju da se dosta povreda na radu dešava zbog umora i iscrpljenosti, kao i prevelikog pritiska za postizanjem previsokih normi. U dve trećine fabrika ispitanici prijavljuju da je padanje u nesvest od premora, visokih temperatura i neadekvatne ventilacije redovna pojava. U dve od deset fabrika, prema ispitanicima, došlo je do smrtnih ishoda direktnom povredom na radnom mestu. Osam od deset ispitanika smatra da oni i njihove kolege imaju zdravstvene probleme čiji je uzrok posao koji obavljaju.
Diskriminacija i zlostavljanje na radu
Kako CPE uočava, svaki četvrti ispitanik tvrdi da je doživeo diskriminaciju na radnom mestu, a gotovo polovina kaže da je svedočila diskriminaciji drugih zaposlenih. Zlostavljanje na radu je izraženija i učestalija pojava. Gotovo dve trećine ispitanika tvrdi da su bili izloženi različitim vrstama zlostavljanja, dok devet od deset ispitanika kaže da je svedočilo zlostavljanju drugih radnika i radnica u fabrici. Pretnje otkazom nisu retkost. Radnici svedoče da nadređeni ne prezaju od uvreda i omalovažavanja radnika i radnica. Prisutni su i pritisci da članovi sindikata napuste svoju organizaciju ili se učlane u drugu.
Sindikalno organizovanje
U 90% ispitivanih fabrika postoji sindikat, navodi se u istraživanju CPE. Štrajkovi su retkost, ali je bilo slučajeva obustave rada koje su se često završavale zastrašivanjem radnika i radnica od strane uprave. Uzroci za obustavu rada najčešće su bili male zarade, previsoke norme, protivzakonit prekovremeni rad, neisplaćen prekovremeni rad, zahtevi za dodatnom pauzom, loša hrana itd.
Samo dva od pedeset ispitanika ima poverenje u rad inspekcije rada. Svaki četvrti ispitanik smatra da je upoznat sa pravima koja propisuje Zakon o radu, trećina smatra da je delimično upoznata, dok ostatak ispitanika smatra da ne poznaje prava koja propisuje ZOR. U slučaju da pretpostavljaju da su im radna prava povređena gotovo polovina ispitanika ne zna koje mehanizme i žalbene procedure može da koristi da eventualno poboljša svoju situaciju.
A.G.A.
