Zvanični razgovori britanske i grčke vlade o repatrijaciji svih skulptura i drugih delova friza koji su sa Partenona skinuti početkom 19. veka i odneti u Britanski muzej, uskoro počinju, UNESCO je saopštio tokom prošle nedelje.
Tokom septembra 2021. godine, UNESCO je pozvao Veliku Britaniju da „preispita svoj stav i nastavi sa bona fide dijalogom sa Grčkom“, dok je krajem aprila 2022. britanski ministar umetnosti Stiven Parkinson (Stephen Parkinson) poslao zahtev da se organizuje sastanak sa grčkom ministarkom kulture, Linom Mendoni koja je poziv prihvatila. Prema izveštaju UNESCO-a, sastanak će biti dogovoren „u dogledno vreme“.
Sporne skulpture sa Akropolja su skinute 1801. godine po naređenju Lorda Elgina, tadašnjeg britanskog ambasadora u Otomanskom carstvu koje je u tom periodu kontrolisalo Grčku i prenete u Veliku Britaniju. Od 1816. godine, veliki deo partenonskih mermernih reljefnih panela, skulptura i frizova se nalazi u Britanskom muzeju.
Hram posvećen grčkoj boginji Atini, izgrađen je u dorskom stilu sa jonskim elementima u 5. veku pre nove ere na atinskom Akropolju, po projektu arhitekata Iktina i Kalikrata, dok se pretpostavlja da je čuveni vajar Fidija sa svojim učenicima i saradnicima projektovao i izradio celokupni skulptoralni deo.
Partenonski mermeri prikazuju starogrčke bogove i heroje, drevni atinski festival pod nazivom „Panatenea“, bitke i druge scene iz grčke mitologije. Veliki deo skulptoralnog programa je uništen, ali većina onog što je ostalo smešteno je u Britanskom muzeju.
Ovo je najznačajnija sačuvana građevina klasičnog antičko-grčkog stila, čije se dekorativne skulpture ubrajaju u najvažnija dela starogrčke umetnosti. Partenon se smatra trajnim simbolom antičke Grčke i atinske demokratije, i spada u najveće svetske kulturne spomenike.
Grčka je prvi formalni zahtev za vraćanje skulptura podnela još 1983. Uprkos tome, aktuelni britanski, premijer, Boris Džonson, je sve do sada odbijao da podrži napore grčke vlade i mnogih međunarodnih organizacija koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa u procesima repatrijacije Partenonskog mermera. On je prošlog marta odbio vraćanje skulptura rekavši da su kupljeni potpuno legalno.
Tako je na sastanku prošlog novembra sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, Džonson rekao da vraćanje skulptura zavisi od Britanskog muzeja, a ne od vlade Velike Britanije.
Međutim, kako se najavljuje, predstojeći razgovori će se voditi između ministara kulture dve zemlje, a ne grčkog ministra i Britanskog muzeja.
Kako je konstatovala Hejli Durudogan (Hayley Durudogan) koja se bavi međunarodnim ljudskim pravima, reproduktivnom pravdom i rodnom ravnopravnosti sa Berkli univerziteta, muzeji širom sveta, od Luvra u Parizu do Novog muzeja u Berlinu, dosledno koriste nezakonito stečeni plen kolonizacije da ojačaju svoje kolekcije. Kako ističe, tokom kolonijalne ere, strane sile su zaplenile predmete od velike ekonomske, umetničke, istorijske i kulturne vrednosti od kolonizovanih nacija, često pod sumnjivim pravnim aranžmanima.
Postavljajući pitanje o tome šta Britanija govori o Grčkoj kada odbija da vrati partenonske skulpture, naročito u pogledu poštovanja njenog suvereniteta, Hejli Durudogan zaključuje da su svi argumenti Velike Britanije u potpunosti kolonijalne prirode i da zanemaruju ubedljive moralne, istorijske i političke razloge za repatrijaciju.
Za razliku od Britanije, Italija je u januaru 2022. poslala deo skulpture Partenona nazad u Grčku kao dugoročnu pozajmicu, što bi moglo da podstakne Britaniju da učini isto. Ipak, i dalje se čeka da datum pregovora bude precizno određen.
V.K.
