U Leskovcu je prethodnog četvrtka održana panel diskusija pod nazivom „Pričamo o vodi“ u organizaciji udruženja Tim 42. Na panelu je predstavljena publikacija „Curi voda, ali curi i vreme“ autora Strahinje Macića iz inicijative „Pravo na vodu“. Diskusija je obuhvatila ključne probleme i preporuke za unapređenje vodovodnog sistema, kao i pitanja upravljanja akumulacijama i zaštite reka i ekosistema, navodi se u saopštenju udruženja Tim 42.
Strahinja Macić je u svojoj prezentaciji istakao glavne probleme koji dovode do velikih gubitaka u vodovodnoj mreži, naglašavajući potrebu za hitnim merama unapređenja infrastrukture i efikasnijeg upravljanja vodovodnim resursima, konstatuju organizatori.
U javnim vodovodima u Srbiji gubi se preko trećine vode
„Poslednji podaci zvanične statistike za 2018. godinu pokazuju da je u Srbiji u distribuciji izgubljeno 230 miliona m3 vode za piće, odnosno da preko 35% proizvedene vode za piće nije isporučeno potrošačima“, navodi Macić u istraživanju.
Isti izvori ukazuju na to da se u javnim vodovodima Srbije prosečno godišnje gubi više od trećine vode, a da se u petini javnih vodovoda gubi i preko polovine. U vodovodnoj mreži Leskovca gubi se 43% zahvaćene vode.
„Gubici vode od 35% do 42% zahvaćene vode su naravno veliki, ali podatak o tome da se od vode upućene u potrošnju izgubi 54%, tj. čak oko 71% od količine prodate vode su alarmantni“, navodi autor u istraživanju.
Naglašava se da su se u protekle dve decenije gubici povećali, a količina zahvaćene vode smanjila i dodaje da je međunarodno prihvatljiv prag za gubitke vode 25%.
Kako autor naglašava, procenjeno je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi preko 10 milijardi dinara prihoda preduzeća.
Mreža kojom raspolažemo je uglavnom stara, a njeno postojanje rezultat velikih ulaganja u periodu od 1950-1980. godine. Nakon početka osamdesetih znatno su smanjena ulaganja u javni sektor, pa tako i u vodovodnu infrastrukturu. Da bi se smanjili postojeći gubici u mreži bilo bi potrebno oko 800 miliona evra, citira autor istraživanja državne podatke.
Panel diskusija okupila stručnjake, aktiviste i građane
Panel diskusija je okupila brojne stručnjake, aktiviste i građane zainteresovane za pitanja zaštite i očuvanja vodenih resursa kao i meštane sela Dadince koji se godinama bore protiv mini hidroelektrana, saopštavaju organizatori.
Marija Simić Savić iz kragujevačkog udruženja „Ekomar“ govorila je o značaju monitoringa i upravljanja akumulacijom Barje, kao i drugim akumulacijama u Srbiji, gde je istakla da se akumulacijom Barje upravlja adekvatno i da se monitoring vrši po svim standardima. Simić Savić je istakla važnost kontinuiranog praćenja stanja akumulacija kako bi se osiguralo stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje za lokalno stanovništvo.
Miloš Nikolić iz udruženja „Bitka za Vlasinu“ je podelio istorijat borbe protiv mini hidroelektrana, osvrćući se na desetogodišnji napor ovog udruženja u očuvanju slobodnih reka. Nikolić je naglasio izazove s kojima su se suočavali tokom borbe, uključujući pritiske investitora i nedostatak podrške od strane nadležnih institucija.
I.K.
