Talas demonstracija zahvatio je Evropu. Osim u Francuskoj gde ljudi protestuju već pet nedelja, građani su masovnim prisustvom na ulicama izrazili nezadovoljstvo i u Mađarskoj, Austriji, Srbiji, Albaniji i Belgiji.
U Mađarskoj se nastavljaju masovne demonstracije protiv „zakona o robovlasništvu“. Osim Budimpešte, protesti se održavaju i u drugim gradovima. Proteste podržavaju sindikati, studentske organizacije i više opozicionih partija.
Na ulicama Pariza i drugih gradova u Francuskoj peti vikend za redom je protestovalo desetine hiljada ljudi u žutim prslucima. Ono što je počelo kao protest protiv povećanja poreza na gorivo je sada jasan izraz široko rasprostranjenog nezadovoljstva neoliberalnom politikom koju je Makron radikalizovao. Prema skorašnjem ispitivanju izvršenom na uzorku od trećine demonstranata preko 40% demonstranata se identifikuje sa levicom, dok oko 30% smatra sebe apolitičnim.
U glavnom gradu Austrije u subotu je na ulice izašlo najmanje sedamnaest hiljada ljudi. Svojim zahtevima demonstranti napadaju centralne odlike Kurcove politike. Traže promenu politike prema migrantima, zaustavljanje mere štednji i skraćivanje radnog vremena.
U Albaniji studenti masovno protestuju protiv novog povećanja školarina. Godinama aktivan studentski pokret traži ukidanje neoliberalne reforme školstva koja je sprovedena pre tri godine. Rezultat je poznati scenario takvih reformi: sve ograničenija dostupnosti sve lošiji kvalitet visokoškolskih ustanova.
U subotu je i Beogradom po drugi put šetala protestna kolona pod banerima „Stop krvavim košuljama“ i „Jedan od pet miliona“. Iniciran od strane koalicije opozicionih partija Savez za Srbiju, ovaj protest se od drugih protesta širom Evrope razlikuje kako po ulozi opozicije tako i po zahtevima koje upućuje vlastima. Ostaje da se vidi da li će protesti u Beogradu adresirati društvene i ekonomske probleme, ili će se zadržati na elektoralnim pitanjima.
Na to da vrenje nezadovoljstva širom Evrope ne vodi nužno ka progresivnim politikama, podsećaju i demonstracije iz Belgije. Naime, u Briselu je krajnja desnica izvela više hiljada ljudi na ulice protiv potpisivanja Pakta o migracijama Organizacije Ujedinjenih Nacija, dok je kontraprotest levice privukao znatno manje ljudi.
I.K. i A.J.
