Zelena infrastruktura je ključna za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno, u smislu zaštite od poplava, čistijeg vazduha i hlađenja grada tokom letnjih meseci, skreće pažnju kolektiv Ministarstvo prostora.
Međutim, praksa u domaćem planiranju je ne tretira tako, već kao prazne prostore koje treba popuniti, zaključuje Ministarstva prostora.
„GUP iz 2003. konstatovao je da u Beogradu ima 19% javnog zelenila i šuma, pa nas je PGR sistema zelenih površina iz 2019. godine ‘osvežio’ informacijom da ih ima 12%, a nacrt GUP-a 2041 (koji još uvek nije usvojen) navodi da je ažurirani procenat samo 9% javnih zelenih površina“, navodi se u saopštenju.
„Ako se nastavi smerom u kom smo krenuli, ukrčkaćemo se narednih godina u ekspres loncu koji smo sami napravili “, naglašava Ministarstvo prostora.
Svako treba da ima zelenu površinu na najmanje 300m od mesta stanovanja
Zelene javne površine su pravo svih građana i neophodno je da budu ravnomerno raspoređene, odnosno, najdalje 300m vazdušnom linijom od mesta stanovanja, objašnjavaju stručnjaci. To sada nije slučaj i postoji velika neravnomernost u prisutnosti zelenila među opštinama.
Grocka, Vračar, Surčin i Stari grad nemaju šume na svojoj opštini, dok nacrt GUP-a 2041 konstatuje da na prostorima deficitarnim zelenilom u svrhu rekreacije živi 392 000 Beograđana, navodi se u saopštenju. Kako se dodaje: „Brojke su zabrinjavajuće jer brzinom svetlosti idu dalje u crveno, a živimo u trenutku klimatskih promena i sve vrelijih letnjih dana i noći“.
Po zdravlje čoveka je opasno kada noćna temperatura nije ispod 20 stepeni, jer telo tada nije u mogućnosti da odmori, već konstantno radi na tome da se ohladi, pa se ujutru budimo iscrpljeni. Primećena je i veća smrtnost starijih osoba tokom vrelih dana, a jasna je opasnost da će svi ovi parametri biti povećani u narednim godinama, skreću pažnju iz Ministarstva prostora.
„Ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju“
„Toplotna ostrva u Beogradu su napravila simbiozu u jedno veliko toplotno ostrvo koje je centar grada i Novi Beograd, dok malo hlada još uvek ima oko Zvezdare, Mirijeva i Rakovice, Čukarice, zahvaljući šumama koje imamo na Košutnjaku i Zvezdari. Jasan pokazatelj koliko nam je zelenilo važno i neophodno je kada leti krenemo sa Čukarice u centar, pa osetimo na svojoj koži i nervnom sistemu šta znači dodatnih 5 stepeni u centru grada“, konstatuje se u saopštenju. Zbog toga je nedopustivo zelenilo tretirati kao prazan prostor za izgradnju i ophoditi se prema njemu kao da ga ima beskonačno i da njegove funkcije ne postoje, naglašavaju stručnjaci.
„Ne može se očekivati od investitora da čuvaju zelenilo, ako ih planovi višeg reda na to ne obavezuju“. Grad je taj koji mora da vodi računa o tome i postavi pravila gradnje investitorima, kaže se.
Beograd ima odličan PGR sistema zelenih površina
Beograd ima odličan plan PGR sistema zelenih površina koji detaljno planira mrežu zelene infrastrukture i njeno povezivanje zarad maksimalne korisnosti građanima i gradu, skreću pažnju iz Ministarstva prostora. „Ovaj plan je usvojen 2019. godine i predložio je povećanje zelenog fonda sa tadašnjih 12% na 23%, međutim, on je na sednici Skupštine grada izglasan opcionim, te smo tako završili sa 9% zelenila, jer investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju“, skreće se pažnja.
„Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane obavezujući za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! “, poručuju iz Ministarstva prostora i dodaju:
„Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive. Potpišite peticiju Bolji gradovi, zdraviji ljudi koja se nalazi na sajtu Ministarstva prostora!“
I.K.
