Više od 800 miliona ljudi sa oštećenjem vida nema pristup naočarima

Koliko su dostupne naočare za vid? Svetska zdravstvena organizacija kaže da samo oko 36 odsto ljudi kojima su potrebne korektivne naočare za uobičajena oštećenja vida na daljinu danas ima odgovarajući set naočara.

To je jedna od najstarijih zdravstvenih tehnologija na svetu sa zabeleženom upotrebom od strane Grka i Rimljana, navodi Health Policy Watch. Pa ipak, podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da samo oko 36 odsto od procenjenih 1,25 milijardi ljudi kojima su potrebne korektivne naočare za uobičajena oštećenja vida na daljinu zapravo danas ima odgovarajući set naočara, navodi ova organizacija.

„To ostavlja oko 800 miliona dece, odraslih i starijih ljudi koji se bore da uče, rade i obavljaju osnovne životne zadatke bezbedno, efikasno i bez pomoći.“ Iz Svetske zdravstvene organizacije kažu da žitelji zemalja sa visokim prihodima imaju šest puta veću šansu da imaju pristup pomagalima za vid nego oni koji žive u zemljama sa niskim prihodima.

Prema podacima Unicefa, procenjeno je da u svetu ima oko 1,4 miliona slepe dece i 19 miliona dece sa oštećenjem vida, od čega 12 miliona ima nekorigovanu refraktivnu grešku. Većina te dece živi u nerazvijenim zemljama, dok se prevalenca slepila kod dece se kreće od 0,3 na 1000 dece u ekonomski razvijenim zemljama do 1,5 na 1000 dece u nerazvijenim zemljama.

Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije su istakli i rodnu perspektivu ovog problema, jer statistike pokazuju da muškarci češće od žena nose korektivna pomagala.

Koliko su naočare dostupne ukoliko je u mnogim zemljama norma da njihov trošak ne pokriva zdravstveno osiguranje? Pored toga u različitim delovima sveta oftalmolozi nisu dostupni u centrima primarne zdravstvene nege, nema dovoljno lekara pa se na pregled čeka dugo i prelazi dalek put.

Briga o očima nije samo u naočarima, rekao je predstavnik Svetske zdravstvene organizacije, „radi se o čitavom nizu usluga“. To uključuje ne samo testiranje, dijagnostikovanje i lečenje kratkovidosti ili dalekovidosti, već i kod katarakte i drugih oštećenja i bolesti povezanih sa vidom, kao što je glaukom. Suprotno tome, operacija katarakte, sama po sebi, ponekad može biti nedovoljna da ispravi oštećenje vida osobe ako na kraju procedure nema dijagnozu i recept za naočare, prenosi Health Policy Watch.

Svetska zdravstvena organizacija planira nove inicijative koje imaju za cilj da se bave čitavim spektrom sistemskih problema koji ograničavaju pristup nezi očiju, od dijagnoze do pristupačnosti naočara. Kako prenosi HPW, ne postoje ista rešenja primenljiva na sve, već je neophodno uzimati u obzir specifičnosti različitih društava.

Kako se navodi kao primer, u nekim azijskim zemljama koje se brzo razvijaju, sve veći procenat dece sada ima dijagnozu miopije jer provode nedovoljno vremena napolju na prirodnoj sunčevoj svetlosti, što je od suštinskog značaja za razvoj vida na daljinu u toku odrastanja.

A ključni cilj je integracija ovakvih usluga u sisteme javnog zdravlja, pristupačnih i dostupnih svima, ističu predstavnici SZO, navodeći podatak da više od 50 odsto operacija katarakte širom sveta obavlja privatni sektor.

Ilustracije radi, lista čekanja za operaciju katarakte uz ugradnju mekog sočiva u Kliničkom centru Srbije trenutno broji blizu 1500 ljudi, pri čemu je poslednja operacija planirana za decembar 2025. godine. Medicinsko tehnička pomagala za vid bi po pravilu trebalo da budu pokriveni iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

I.P.

Prethodni članak

Otpočeli štrajk i protest prosvetnih radnika

Obeležen Međunarodni dan SOS telefona za žene žrtve nasilja

Sledeći članak