Na Međunarodni dan SOS telefona za žene žrtve nasilja skrenuta je pažnja na to da su ženske organizacije prve u Srbiji uspostavile takvu vrstu podrške. „Ovakav tip pomoći u svetu je uveden sredinom 1970-tih, dok je u Srbiji prva SOS linija počela da radi marta 1990. godine, i to samo zahvaljujući ženskim organizacijama”, navode iz Centra za podršku ženama.
„U toku 2023. godine Centar za podršku ženama pružio je usluge podrške za 213 korisnica. Primljeno je 158 poziva na besplatni SOS telefon, na broju 0800 101010, dok je ukupno bilo 230 obraćanja uključujući pozive na ostale telefone u organizaciji, dolaske u kancelariju, kao i putem onlajn konsultacija, email, viber, Whatsapp, Skype i slično”, navode iz Centra za podršku ženama.
Ova organizacija je tokom prošle godine pružila ukupno 984 usluge, od koji je 420 usluga psiho-socijalnog savetovanja i informisanja, i 72 usluge pravne podrške i upućivanja, objašnjava direktorka Centra za podršku ženama Biljana Stepanov.
„Tokom 2023. godine na SOS telefonu evidentirano je 54 slučajeva (22%) fizičkog nasilja, 116 slučajeva (47%) psihičkog nasilja, 32 slučaja ekonomskog nasilja (13%), kao i 40 slučajeva seksualnog nasilja (16%) i 2 slučaja digitalnog nasilja (1%). U 208 slučajeva (98%) žrtva poznaje počinioca, u 93 slučaja (47%) žrtva živi sa počiniocem, a u 198 slučajeva (93%) počinilac je muškarac. Dok 137 korisinca imaju decu, 50 dece su bila svedoci nasilja”, dodala je Stepanov.
U Centru za podršku ženama konstatuju da odgovor na problem rodno zasnovanog nasilja moraju biti veća podrška žrtvama i multisektorska saradnja. To je, kako kažu, i jedan od razloga zbog kog postoji SOS linija za žrtve rodno zasnovag nasilja.
Centar pruža ženama podršku već dve decenije
SOS telefon 800 101010 počeo je sa radom 2009. godine, a od 2012. umrežava 5 ženskih organizacija sa teritorije Vojvodine u Mrežu SOS Vojvodina i od tad je taj broj dostupan svim korisnicima širom Srbije 24/7 i potpuno je besplatan. Podaci pokazuju i da je najviše poziva sa teritorije Južnobačkog okruga, dok je najzastupljenija prijava psihičkog nasilja. Upravo širenje svesti da se razgovara o problemima i pronađu potencijalna rešenja, neke su od aktivnosti koje sprovodi Centar za podršku ženama.
Centar za podršku ženama već 20 godina od svog osnivanja, pruža usluge podrške, kao što su licencirani servis SOS telefona, psiho-socijalna podrška i pravno savetovanje, za žene i devojčice žrtve rodno zasnovanog, porodičnog i partnerskog nasilja. Uslugu psiho-socijalne podrške u okviru četiri Centra za žrtve seksualnog nasilja u AP Vojvodini sprovodi uz finansijsku podršku Povereničkog fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama za eliminisanje nasilja prema ženama.
Uprkos dobrim zakonskim okvirima, žene, žrtve rodno zasnovanog nasilja, i kada smognu snage da podnesu prijavu, neretko završavaju u začaranom krugu u kome iznova doživljavaju traumu, upozoravaju iz Centra: „Tako od 250 prijava koliko ih godišnje u proseku ima, tek 14 odsto završi osudom počinioca”. Institucije bi morale da mnogo porade na tome da se žene osećaju bezbedno da prijave počinioca, a ne obeshrabreno i retraumatizovano.
Centar za podršku ženama ima SOS telefon 0800 101010, a Centri za žrtve seksualnog nasilja telefone 069 30 44 008 (Novi Sad), 069 30 44 009 (Zrenjanin), 069 30 44 007 (Kikinda) i 069 30 44 010 (Sremska Mitrovica).
Mreža Žene protiv nasilja pokrenula SOS telefon na feminističkim principima
Savez ženskih nevladinih organizacija ‚‚Mreža Žene Protiv Nasilja” je povodom Međunarodnog dana SOS telefona obavesti javnost da je 16. maja sa radom krenuo i prvi zajednički SOS telefon Mreže Žene protiv nasilja zasnovan na feminističkim principima. Broj ovog SOS telefona je 0800 300339 i besplatan je za pozive sa svih mobilnih i fiksnih operatera.
Mreža je i zvanično formalizovana, odnosno registrovana pod nazivom Savez ženskih nevladinih organizacija ‚‚Mreža Žene Protiv Nasilja”, koju čini 28 organizacija iz Srbije, od kojih 23 pružaju uslugu SOS telefona. Savez ženskih nevladinih organizacija ‚‚Mreža Žene Protiv Nasilja” nastao je od neformalne Mreže ‚‚Žene Protiv Nasilja”, koja postoji od 2005. godine, navodi se u saopštenju.
„Mreža Žena Protiv Nasilja” je 16. maj obeležila i konferencijom za medije na kojoj su govorile koordinatorke „Mreža Žena Protiv Nasilja” Dragana Veljović i Mina Mihajlović, kao i Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije. Veljović je govorila o formalizaciji Mreže i puštanju u rad SOS telefona, te iznela podatke o femicidu u Srbiji u susret Nacionalnom danu sećanja na žene žrtve nasilja 18. maju. Mihajlović je predstavila istorijat Mreže Žene protiv nasilja i statističke podatke o broju poziva, dok je Nikolić iznela rezultate mapiranja kapaciteta Mreže i pruženih usluga.
I.K.
