Međunarodni dan brige i podrške je pokrenut od strane globalnog sindikalnog pokreta pre mnogo godina kako bi se naglasila potreba za javna ulaganja u ekonomiju nege, navodi Međunarodna konfederacija sindikata.
Kako navodi ovaj sindikat, rad na poslovima nege je od vitalnog značaja za ljudsko, društveno, ekonomsko i ekološko blagostanje. Kako je pandemija Kovid – 19 naglasila: rad na nezi, i plaćeni i neplaćeni, zapravo čini mogućim sve druge poslove. Međutim, rodno zasnovane društvene norme jačaju postojeće stereotipe o ženama kao primarnim starateljkama i negovateljicama dece, starih, bolesnih, kao i osoba za podršku osobama sa invaliditetom.
„Međutim, dispariteti u neplaćenom i plaćenom radu nege i dalje postoje jer se rad na nezi i dalje svodi na žene, ostaje potcenjen i smatra se nekvalifikovanim radom. Milioni radnika za negu nastavljaju da rade pod najizazovnijim okolnostima, sa niskim platama i lošim uslovima rada, a mnogi koji nemaju adekvatnu zaštitu izloženi su eksploataciji i zlostavljanju, posebno radnice u domaćinstvu, zdravstveni radnici i radnice u zajednici ili radnice migrantkinje“, navodi se u saopštenju ovog sindikata.
U isto vreme, kažu dalje, nesrazmeran udeo neplaćenog rada na nezi koji obavljaju žene utiče na način na koji one ulaze, ostaju i napreduju na tržištu rada i plaćenim poslovima.
Sindikati i ženske inicijative i organizacije već duže vreme upozoravaju na odnos neplaćenog rada i rodne (ne)ravnopravnosti. Ove godine sindikati naglašavaju da je nega ljudsko pravo i javno dobro, a ona uključuje i pravo na pružanje, i pravo na primanje nege, ali i brigu o sebi, zato je potrebno više ulaganja u sektor nege dajući ženama ekonomsko učešće i stvarajući tako univerzalni pristup kvalitetnom javnom zdravstvu, obrazovanju i uslugama nege ali i dostojanstven rad za sve one koji u tom sektoru rade.
Sindikat navodi da se moraju razvijati inkluzivne politike tržišta rada i dostojanstven rad za sve negovateljice. „Poslovi nege moraju biti formalni i pristojni, sa sigurnim uslovima rada i adekvatnim naknadama, uključujući jednaku platu za rad jednake vrednosti. Zdravstvene radnice moraju biti zaštićene od rodno zasnovanog nasilja i uznemiravanja, kao i bilo koje vrste diskriminacije. Radnice u sektoru nege moraju biti slobodne da se sindikalno organizuju i da kolektivno pregovaraju“; navodi ITUC.
Nevidljivi rad koji je nužno obavljati
Međunarodna organizacija rada navodi da je rad u sektoru nege i brige često uokviren kao čin ljubavi, plemenitog poziva, i ne tako važnog sektora, potcenjen, nepriznat, niti se doživljava kao rad ili ekonomska aktivnost.
„Sektor nege i zdravstva vitalni su stubovi naših društava i privrede, ali se ovi doprinosi često odbacuju“, navodi ova organizacija.
Ovaj narativ se zapravo koristi da opravda gledanje na neplaćenu negu kao na „ženski rad“, navodi MOR. Kako navodi ova organizacija, zbog obaveza nege je globalno čak 606 miliona radno sposobnih žena van plaćenih poslova u poređenju sa 43 miliona muškaraca.
„U Šri Lanki, uprkos visokom stepenu obrazovanja, neverovatnih 73,5 odsto radno sposobnih žena je isključeno iz radne snage, prvenstveno zbog odgovornosti za negu.“
Ovaj nevidljivi rad jede vreme koje bi žene mogle da provedu baveći se plaćenim poslovima ili drugim aktivnostima. Ne treba zaboraviti da neplaćeni rad na poslovima brige i nege takođe ograničava njihov pristup socijalnoj zaštiti i penzijama.
Rodna priroda rada na ovim poslovima podjednako je vidljiva i u sektoru plaćene nege, upozorava Međunarodna organizacija rada. „Štaviše, plaćeni rad nege se pretežno nalazi u neformalnoj ekonomiji, koju karakteriše nesigurnost i nedostatak pravne zaštite, pristojnih plata, sigurnosti i osnovnih beneficija za radnice.“
Položaj radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji
Prema podacima istraživačke studije „Položaj i izazovi radnica na poslovima čišćenja i nege u Srbiji“, grupe SeConS i organizacije ASTRA, žene koje rade negovateljske poslove u Srbiji rade izuzetno prekarno, sa neadekvatnim ili nepostojećim ugovorima o radnom angažovanju, a najčešće na osnovu usmenog ugovora sa klijentima i agencijama.
To znači da u praksi žene angažovane na ovim poslovima nemaju osnovna radna prava koja bi trebalo da im pripadaju – zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, plaćeno bolovanje, godišnji odmor ali i druga prava iz oblasti radnog odnosa koja garantuju Ugovori o radu. Tamo i gde postoje pisani ugovori, oni nisu garant da neće biti nepoštovanja ugovorenih uslova rada, navodi se.
Kako pokazuju podaci ove studije, koja je okupila ispitanice koje imaju u proseku 50 godina (najstarija radnica je u momentu istraživanja imala 70 godina, a najmlađa 21), poslove nege i čišćenja pretežno obavljaju žene i to često žene iz deprivilegovanih grupa: samohrane majke, migrantkinje, Romkinje, pripadnice višestruko marginalizovanih grupa.
Rad se obavlja u domaćinstvima, „daleko od očiju javnosti, gde postoji puno prostora za radnu eksploataciju, ali i trgovinu ljudima posebno kada su u pitanju žene koje odlaze u inostranstvo na rad. U pitanju je težak fizički rad, koji često podrazumeva podizanje teških predmeta ili osoba ukoliko je u pitanju nega starih ili osoba sa invaliditetom. Ukoliko dođe do bolesti ili profesionalnih oboljenja nema mogućnosti lečenja a da ostane ekonomska sigurnost“, navele su autorke istraživanja.
Kako smo ranije pisali, izveštaji pokazuju da nedovoljno ulaganje u zdravstvene sisteme rezultira začaranim krugom neplaćenog rada u zdravstvu i nezi, smanjujući učešće žena na plaćenom tržištu rada. To dovodi do manjeg ekonomskog osnaživanja žena i ometa stvaranje rodne ravnopravnosti jer je procenjeno da žene obavljaju oko 76 odsto svih neplaćenih aktivnosti nege.
O poslovima i uslovima rada negovateljica možete detaljno da čitate na Mašini.
