Time će se povećati siromaštvo i broj beskućnika u Srbiji, dok će ostati problem slabe kontrole rada izvršitelja.
Pravo na dom nije prepoznato ovim zakonom i dom nije izuzutet kao predmet izvršenja, što je naša glavna zamerka. Osim toga, Nacrt izmene kriminalizuje solidarnost građana, čime će se otežati naše delovanje i delovanje drugih solidarnih građana koji su u prethodnom periodu branili domove najugroženijih članova društva od iseljavanja. Ubacili su novčane kazne i mogućnost zatvora za nas koji branimo ljude, ističe Aleksa Petković, aktivista Združene akcija Krov nad glavom.
U prethodnom periodu došlo je do povećanja broja slučajeva u kojima se ljudi izbacuju iz svojih domova, čime im se krši pravo na stanovanje. Česti su slučajevi da ljudi ostaju bez krova nad glavom usled izuzetno niskih dugovanja, ili zato što su kupili stanove koji su već bili pod dugovima, a da to nisu znali.
Kako smo već pisali ranije, deložacije postaju sve veća pretnja građanima Srbije koji su opterećeni dugovima.
U našem siromašnom društvu, jedina vrednost koju ljudi imaju jeste dom, i ako ih iz tog doma izbace, velikom broju ljudi ostaje samo ulica. Posledice ovog zakona će biti još veće produbljivanje siromaštva i rast broja beskućnika. Često se krši načelo srazmere – ljudi se izbacuju iz svojih domova zbog izuzetno niskih dugovanja, dodaje Petković.
Uzrok toga je motiv izvršitelja za sticanjem profita, što predstavlja poseban problem. Kontrola rada izvršitelja, gotovo i da ne postoji. S obzirom na to da im zarada direktno zavisi od prodaje stanova, njihov interes je da dođe do što više slučajeva iseljenja.
Izvršitelj je, zapravo, privatni preduzetnik, ali će ipak dobiti i sudska ovlašćenja. Uostalom i Savet za borbu protiv korupcije smatra da su takve odredbe problematične. Oni nemaju nezavisnost, jer su privatnici koji imaju interes da zarade. Problematičan je i način dostavljanja zaključka o izvršenju. Gledaju da dužnika što duže drže u neznanju, pa se dešava da ljudima jave par dana pre izvršenja da će biti izbačeni ili se samo policija jednostavno pojavi na vratima. Ipak, i pored ovakvih odredbi, nastavićemo da se borimo za prava najugroženijih, zaključuje Petković.
Država aktivno stvara okvir u kojem nema mesta za obespravljeni deo populacije. Ljudima koji su pritisnuti dugovima i/ili prevarama ostaje da se bore protiv banaka, advokatskih kancelarija i privatnih izvršitelja kojima ispomoć i zaštitu pruža policija. Ipak, kolektivni i solidarni otpor protiv deložacija se širi.
L.P.
