Otkako je studentski pokret u maju odlučio da građanski bunt preseli, i zvanično, sa ulice u politički ring, u javnosti su započele licitacije oko datuma za vanredne parlamentarne izbore – od oktobra ili decembra ove godine do aprila 2026. godine su bili datumi koji su se periodično smenjivali po novinskim naslovima.
Međutim, ako se po jutru dan poznaje, na sam zahtev za raspisivanjem izbora i Vučić i njegovi glasnogovornici su odbacili takvu mogućnost, te se mogla naslutiti ranjivost i nesigurnost aktuelnog režima povodom pobede na istim.
S druge strane, kako podseća urednik portala European Western Balkans (EWB) Aleksandar Ivković, Vučić se i nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, dobrano pre aktuelne društveno-političke krize, služio retorikom punog mandata. Drugim rečima, već tada je naglasio da, za prilike političkog života u Srbiji pod njegovom vladavinom neuobičajeno, neće biti vanrednih izbora.
Uzimajući sve u obzir, ostaje pitanje kako se došlo do momenta da su izbori postali, kolokvijalno rečeno, gostujući teren za Vučića?
Jednačina sa mnogo nepoznatih
Ako se uzmu u obzir dešavanja od 1. novembra do danas, aktuelni režim se po prvi put susreo sa protivnikom protiv kojeg nema preterano efikasnu taktiku – mladost.
Studentski pokret u kombinacija sa činjenicom da je Srpska napredna stranka na vlasti 13 godina te da je došlo do prirodnog nagomilavanja nezadovoljstva među građanima, itekako je uzdrmao Vučićev režim. Takođe, Vučić se možda i prvi put tokom svoje vladavine našao u defanzivi, odnosno momentu gde politički oponent konstantno vrši pritisak te prebacuje loptu na njegovu polovinu.
Naposletku, prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja, studenti kao entitet stoje manje-više ujednačeno sa režimom, barem kada je u pitanju rejting. Čak i ukoliko bi odneo pobedu na eventualnim izborima, teško je zamisliti scenario gde bi Vučić uživao apsolutnu većinu kakvu je imao do sada.
Drugim rečima, aktuelna politička situacija je previše nestabilna, te bi i sami prevremeni izbori bili održani u, barem za Vučića, dosada nepoznatim uslovima.
Na konto prethodnog, Ivković ukazuje da Vučić nikada tokom prethodnih 13 godina nije rizikovao, te da samim tim neće povlačiti određene poteze ukoliko ne mora. Ipak, on napominje da bi i na prevremenim izborima režim, u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije, verovatno odneo pobedu – ali bi ona bila, u najmanju ruku, tesna.
Samim tim, sagovornik Mašine je pre stanovišta da će izbori biti održani ili krajem 2026. ili početkom 2027. godine, odnosno kada moraju biti održani redovni predsednički.
„Jednostavno, ne vidim da bi vlastima previše donela i pobeda na izborima, čak i ukoliko bi se oni održali u decembru. Jer, to bi bila tesna pobeda sa tankom većinom, bez prethodnog dogovora oko izbornih uslova gde se sve strane obavezuju da će prihvatiti izborne rezultate. U tom slučaju, suprotna strana, odnosno i studenti i opozicija bi mogli s pravom da kažu da je ta većina posledica vrlo loših izbornih uslova i mahinacija. I to ne bi onda stavilo tačku na aktuelnu političku krizu“, smatra Ivković.
Ivković dodaje da je, po njemu, Vučićev cilj da ubedljivo pobedi na izborima.
„Ali on ne može to u ovom trenutku da izvede. Jedini način na koji bi to bilo izvodljivo je da dođe do fragmentacije opozicionih stranaka, pa da bude gomila rasutih glasova, ali sumnjam u takav razvoj događaja. Naravno, ne isključujem opciju da izbori budu u decembru, ali je sumnjam da će se to i dogoditi“, rekao je Ivković.
Više cons, malo pros
Jedini argument koji sagovornik Mašine vidi sa strane vlasti za raspisivanjem izbora je procena da im vreme, trenutno, nije saveznik.
„Ako bi čekali još godinu dana, došlo bi do prirodne entropije, koja nastupa kada je određena stranka toliko dugo na vlasti te dolazi do nagomilanog nezadovoljstva. Ili, ukoliko se proceni da sledi ne preterano uspešan ekonomski period u državi. I tu se onda dolazi do razmišljanja bolje išta nego ništa, ali bi to i dalje bila tesna pobeda koja nikako ne rešava aktuelnu krizu, te potvrđuje prethodne argumente“, ocenjuje Ivković.
Kako dodaje, postoji još jedan faktor koji ne ide u prilog aktuelnom režimu ukoliko izbori budu u decembru. U takvom scenariju, smatra Ivković, druga strana bi bila naterana da se koliko-toliko iskristališe, da se objavi studentska lista, da opozicija odluči kako će nastupati, u koliko kolona i sa koliko lista. A to, po njemu, vlastima ne odgovara.
„Mislim da bi oni više voleli da što duže traje trenutno stanje, odnosno da je ova druga strana nedefinisana masa. Zapravo, trenutno postoji vakuum na političkoj sceni, gde se aktivnosti opozicione strane sastoje od protesta. I ta dinamika sada ne stvara preveliku štetu režimu, kao što je stvarala ranije. Jednostavno, mislim da režimu u ovom trenutku manje odgovara da se pređe u neke formalnije političke odnose. Zbog toga se, na primer, retko i saziva sednica parlamenta. Naposletku, bez formalizacije političkog delovanja, pre svega samih studenata, a zatim i ukrupnjavanja i koordinisanje opozicije, vlastima je mnogo lakše da svojim biračima pošalju poruku: ‘Eto, na toj drugoj strani nema ničega sem nasilja’. A to im je, faktički, trenutno glavna poruka“, objašnjava Ivković.
S tim u vezi, upitan o studentskoj listi, odnosno o sada već sve učestalijim glasovima o objavljivanju imena sa iste, Ivković napominje da ako je argument otkrivanja radi otkrivanja, on se s tim ne slaže. Međutim, smatra da bi studentskom pokretu u ovom trenutku zapravo koristilo da ima neku dodatnu grupu ljudi koja bi mogla da pređe na klasičnije političke aktivnosti, a ne samo na proteste.
„I ako ta grupa ljudi čini deo kandidata na studentskoj listi, onda mi taj razlog zapravo preteže nad razlozima da se ne objavi, poput onog da će ti ljudi biti medijski satanizovan. Jer, u ovom trenutku postoji potreba da neko popuni prostor koji je studentski pokret ostavio na terenu. Ja ne mislim da je studentskom pokretu nužno potrebno da neko ide po Srbiji i organizuje proteste, nego da ide da organizuje skupove, a to je velika razlika. Jer, skupovi su samo izražavanje podrške jednoj ideji, jednom pokretu i neka vrsta solidarnosti i umrežavanja. I to je klasičnija vrsta predizborne aktivnosti od protesta. Jedino u tom kontekstu smatram da bi moglo da se razmisli o objavljivanju dela kandidata sa studentske liste, kako bi oni preuzeli trenutni teret političke borbe od studenta“, kazao je sagovornik Mašine.
Za kraj, Ivković takođe ukazuje na još jedan argument pred Vučićem protiv raspisivanja izbora, a koji se tiče stanja unutar samog režima – motivacija.
„Drugim rečima, oni bi morali ponovo da angažuju ceo državni aparat, ali i biznismene koji ih podržavaju za izbore, odnosno kampanje od nekoliko meseci. Ali, previše puta su tokom godina vanredno radili. Setimo se, Vučić je odmah nakon izbora 2023. počeo sa retorikom kako će mu ovo biti pun mandat od četiri godine. Mislim da je i on bio svestan da je i u njegovoj stranačkoj mašineriji došlo do zamora, te i da njima treba period stabilnosti gde će moći da se posvete svojim poslovima, koruptivnim ili nekoruptivnim, kako bi nastavili da podržavaju vlast“, zaključuje Ivković.
M.B.
