Goruća tema ovih dana je saopštenje kojim su studenti u blokadi najavili da će tražiti vanredne parlamentarne izbore. Ispunjenje ovog zahteva počiva upravo na konačno nadležnoj instituciji, predsedniku Srbije, kome raspisivanje izbora u kriznim situacijama nije strano. U isto vreme, održavanje vanrednih izbora stavlja se pod veliki znak pitanja, s obzirom na to da se politička svest i angažovanost drastično promenila kod velikog broja građana, a pogotovo kod mladih, koji su od političke apatičnosti došli do predvođenja društvenih promena.
Predsednik će možda, i to sasvim opravdano, zazirati od raspisivanja izbora – te je sasvim logično da studenti treba da imaju konkretnu polugu na koju će se pozvati i kojom će se koristiti kako bi uslovili režim da izbore raspiše. Ove mehanizme za Mašinu predstavljaju studenti koji su članovi radne grupe koja se bavi ovim pitanjima.
Masovnim štrajkom do izbora?
Kako student Filozofskog fakulteta u Beogradu navodi za Mašinu, najveća problematika kod sazivanja izbora je upravo to što mi izbore moramo da dobijemo od onoga koga smo do sada nazivali nenadležnom institucijom.
„Nama je potreban mehanizam društvenog pritiska koji će dovesti do toga, mi ne vidimo ni jedan drugi mehanizam sem pritiska koju radnička klasa preko sindikata i svog nezadovoljstva može da da. Neka vrsta masovnog štrajka koji može da parališe dobar deo države koji bi pokazao jedinstvo te klase, a onda i da se neke vrste promena moraju desiti jer ne vidimo zašto bi režim dao izbore ako daje samo ako mu odgovara. On ovaj put nije izabrao izbore, izabrao je vladu i izbori se moraju forsirati. Ne postoji drugi mehanizam sem masovnog štrajka“, smatra student Filozofskog fakulteta.
Kako studenti iz Radne jedinice za radnička pitanja (RJRP) ističu, postoji nekoliko načina da dođemo do izbora.
„Prvi ishod, najnerealističniji je da se izbori raspišu tek tako, da naš predsednik, u ovom slučaju nadležna institucija, odluči da ih sazove. Taj uslov ne podrazumeva nikakvo učestvovanje studentskog pokreta sem kreiranja studentske liste i kampanje. Drugi ishod, nakon govora juče, jeste da se studentski pokret obrati predsedniku i zatraži raspuštanje Narodne skupštine, a potom i raspisivanje vanrednih izbora, što deluje kao prost proces, ali podrazumeva naš razgovor sa uzrokom velikog dela problema u Srbiji i nisam siguran koliko su studenti voljni to da prihvate“, za Mašinu objašnjava student Biološkog fakulteta u Beogradu i član RJRP.
Kao mnogo kompleksnije rešenje za raspisivanje izbora naš sagovornik vidi masovni štrajk.
„Iako je on moguć jako je teško organizovati ga i podrazumeva ogromnu dozu terenskog rada. Mi smo naš rad centrirali oko Zakona o radu i Zakona o štrajku i dok ih mi ne dobijemo ne možemo krenuti u kampanju promocije ovih izmena i spremanja svih radnika u Srbiji za borbu za nove zakone. Ako do njih dođe tu sledi velika količina terenskog rada koja će zauzeti veliki deo vremena, minimum mesec dana“, tvrdi student Biološkog fakulteta.
Na pitanje koliko je masovni štrajk zapravo moguć, student Filozofskog fakulteta ocenjuje da je on ostvariv uz ozbiljan rad i komunikaciju sa sindikatima i samoorganizovanim radnicima – jer bi se ticao promena Zakona o radu i o štrajku i direktnom poboljšanju kako ekonomske tako političke pozicije radničke klase.
Društveni front – zajednička borba
Surova realnost je da izmene Zakona o radu i štrajku nisu sveobuhvatne za sve radnike zbog lex specialisa koji se mogu pronaći u javnom sektoru, a koji određuju uslove rada tako da Zakon o radu za njih i nije toliko primenjiv, za Mašinu navodi student Biološkog fakulteta.
„Tu je bila ideja odlazak na teren, razgovor sa ovim sindikatima na lokalnom nivou i agitovanje da nam kažu goruće probleme u grani i da smislimo adekvatnu taktiku kako bi svi ovi sindikati postali borbeniji. Tu dolazimo do ideje društvenog fronta, koja za cilj ima udruživanje svih grupa radnika i generalno udruženja i ljudi koji su nas podržali“, ističe student Biološkog fakulteta i dodaje da je za društveni front ključno to što će svi problemi ovih struka doći i na sam programski minimum društvenog fronta ukoliko se on formira.
„Studentski pokret ovu bitku ne može da dobije sam, on je može dobiti samo uz radnički pokret i moramo aktivno raditi ka što prisnijoj saradnji“, zaključuje student Filozofskog fakulteta.
M.V.
