Prema istraživanju KOMS-a, ulazak Srbije u EU podržava 53 posto mladih, protivi se 27 posto, a 20 posto ispitanika ne zna odgovor.
„Ovo je najveća izmerena podrška članstvu u Evropskoj uniji među mladima od kada se objavljuju Alternativni izveštaji KOMS-a 2017. i po prvi put je natpolovična. Takođe, kao i kod prethodnog pitanja, primetan je trend rasta pozitivnog stava prema EU, koji je ove godine posebno izražen“, navodi se u Alternativnom izveštaju za 2026. godinu.
Sofija Popović iz Savremene politike govori za Mašinu da je podrška EU među mladima uvek viša nego među starijom populacijom.
„Razlog za to je što mladi jesu kategorija stanovništva koja vidi najveće benefite od procesa evropskih integracija i uopšte članstva zemlje u EU. Vidimo da se mladi odlučuju da rade u EU, da studiraju tamo, imaju koristi od raznih vrsta programa“, navodi Popović.
Ona smatra i da je „ohrabrujuće što taj procenat procenat raste“.
Izveštaj pokazuje i to da mladi smatraju da Srbija još uvek nije članica EU jer ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava. Tu su odgovori mladih slični kao i prošle godine.
„Sada mladi vide da je krivica na vlastima u Beogradu, a ne na Briselu kao što vlasti u zemlji to pokušavaju da predstave već drugi niz dugi niz godina. Osim toga tokom protekle godine videli smo da je proces proširenja krenuo napred, da zemlje u regionu napreduju, posebno Crna Gora koja će do kraja ove godine završiti svoje pregovore“, objašnjava ona.
Dodaje i da smatra da je uticaj na to imala i činjenica da su, pre svega, poslanici Evropskog parlamenta, ali i drugi evropski zvaničnici reagovali na kršenja različitih vrsta prava u Srbiji.
„Postalo je jasnije i iz te komunikacije da je problem u Beogradu, a ne negde drugde“, ističe Popović.
Ona ističe i da ovo pokazuje da su narativi u kojima su mladi predstavljeni kao konzervativno orijentisani, zapravo netačni.
U Alternativnom izveštaju piše i da se može pretpostaviti da efekat studentskih protesta i fakultetskih blokada doveo do snažnog rasta pozitivnog stava o demokratiji i negativnog stava o potrebi za jakim vođom.
„Ove godine, podrška demokratiji i protivljenje ideji jakog vođe nešto su niži u odnosu na vrhunac u proleće 2025, ali su i dalje na značajno višem nivou u odnosu na prethodne godine, što navodi na zaključak o dugoročnom efektu prošlogodišnjih društvenopolitičkih procesa“, navodi se u izveštaju.
Ističe se i da vrednosti lične slobode, odsustva korupcije i pravde i vladavine prava ostaju vrednosti kojima mladi u Srbiji daju najvišu ocenu.
U Alternativnom izveštaju piše i kakva je prva reakcija mladih na pojam Evropske unije. Neutralnu reakcija ima 37 posto, pozitivnu 36 posto, a negativnu 27 posto ispitanika i ispitanica, što se u izveštaju tumači kao višegodišnji trend rasta pozitivne reakcije, počevši od 2023. godine, kada je ona iznosila svega 16 posto.
Anđela Ruvidić iz Zeleno-levog fronta (ZLF) smatra da ove podatke treba posmatrati u širem kontekstu onoga što se u Srbiji dešavalo od kraja 2024. godine.
„Mladi su poslednjih godinu i po dana veoma direktno pokazali da žele drugačije društvo, društvo sa više demokratije, odgovorne institucije i uređenu državu. Ne bih zato rast podrške EU posmatrala samo kao promenu geopolitičkog opredeljenja, već i kao posledicu sve jasnijeg poređenja života u Srbiji sa životom u evropskim zemljama“, objašnjava Ruvidić.
Ona tvrdi da mladi vrlo konkretno znaju šta im evropski okvir donosi, a to su, kako ona govori „mogućnost da studiraju, putuju i rade bez prepreka, ali i veće standarde institucija, zaštite prava i kvaliteta života“.
„Mislim da je zato važno da o Evropi ne govorimo samo kao o spoljnopolitičkom cilju. Za mladu osobu pitanje Evrope je i pitanje toga da li može da se zaposli pod normalnim uslovima, da li može da iznajmi ili kupi stan, da li može da planira svoju budućnost i da li institucije rade u njenom interesu“, kaže Anđela Ruvidić za Mašinu.
Iako postoji globalni trend rasta desnice, Ruvidić kaže ni da mladi u Srbiji nisu politički homogena grupa i da se ne mogu svesti na stereotip o apatičnoj generaciji koju politika ne zanima.
„Naprotiv, mladi veoma jasno prepoznaju probleme koji utiču na njihov život i sve više traže promenu. Važno je i to što se nezadovoljstvo postojećim sistemom ne mora automatski pretvoriti u podršku desnici“, objašnjava naša sagovornica.
Ruvidić govori i da se stavovi mladih najbolje izražavaju kroz spremnost da se politički angažuju i traže odgovornost institucija.
„Protesti i studentsko organizovanje pokazali su da veliki broj mladih nije spreman da prihvati da su korupcija, urušavanje institucija i nebezbedno društvo nešto na šta treba da se navikne“, ocenjuje ona.
Dodaje i da je važno da se taj potencijal pretoči i u konkretne politike.
„U ZLF-u zato insistiramo na tome da se mladima ne nude samo deklarativne poruke o budućnosti, već politike koje im omogućavaju da tu budućnost grade ovde, od dostupnog stanovanja i dostojanstvenog rada, preko kvalitetnog javnog obrazovanja i zdravstva, do institucija koje rade u javnom interesu“, zaključuje Ruvidić.
Mašina je ranije pisala i o tome da mladi u Srbiji kao najveći društveni problem prepoznaju visoke troškove života.
L.M.
