Rezultati monitoringa medija Mreže za izveštavanje o različitosti pokazuju da je od maja 2022. do decembra 2023. godine u Srbiji zabeleženo 113 slučajeva govora mržnje. Najviše primera govora mržnje zabeleženo je prema ženama i nacionalnim manjinama.
Prema rezultatima ovog istraživanja, najviše primera govora mržnje zabeleženo je u kategorijama roda, blizu 25 odsto, i etničke pripadnosti sa 20 odsto, navodi se u saopštenju ove organizacije. Takođe, prema rezultatima istraživanja, treća najčešće targetirana grupa je LGBTIQ+ zajednica 17,7 odsto, što predstavlja blagi porast u poređenju sa prethodnim izveštajem kada je ovaj procenat iznosio nešto iznad 14 odsto, uglavnom zbog kampanje koja se vodila protiv organizacije EuroPride-a, u Beogradu 2022. godine.
„Društva na Zapadnom Balkanu su i dalje vrlo podeljena na različitim nivoima, od među-etničkih odnosa do toga kako društvo tretira žene i važne društvene teme poput rodno-zasnovanog nasilja. Nasilje u komunikaciji je normalizovano i to je „kultura“ javnog govora koja neretko dolazi od političkih figura, pa i verskih vođa, a odražava se na ljudska i građanska prava i dobrobit građana i građanki širom Balkana”, rekla je Ivana Jelača, koordinatorka Mreže.
Istraživanje u Severnoj Makedoniji je pokazalo da se veliki broj slučajeva odnosio na seksizam, kao i na narative mržnje prema nacionalnim manjinama i napade na političkoj ili ideološkoj osnovi, doprinoseći polarizaciji društva i podsticanju netrpeljivosti. Na Kosovu, najčešća meta govora mržnje bile su etničke manjine, naročito srpska i romska zajednica, navodi se u saopštenju.
Osnovni izvor govora mržnje u Albaniji su mediji, tvrdi Mreža za izveštavanje o različitosti u saopštenju i dodaje da oni nastavljaju da šire i održavaju štetne i diskriminatorne stereotipe o „drugom“ prilikom izveštavanja o različitim društvenim grupama. Rodno zasnovani govor mržnje ostaje značajan izazov, negativno utičući na ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
U Crnoj Gori najveći izvor tenzija ostaje etnička različitost, pa je govor mržnje na osnovu etniciteta predstavljao 31% ukupnih nalaza. Nakon govora mržnje koji je usmeren prema rodu i rodnom identitetu, tu je i govor mržnje usmeren prema političkim protivnicima i religiji.
Iz monitoringa proizilazi jak utisak da su društvene podele na Zapadnom Balkanu i dalje vrlo prisutne u medijskom i javnom govoru, što utiče na odnose između suseda u regionu, kao i na položaj određenih društvenih grupa, počev od žena, ali i etničkih manjina ili LGBTIQ+ zajednice, navodi Mreža u saopštenju.
Rezultati monitoringa reprezentacije društvene različitosti u medijima predstavljeni su na konferenciji Mreže za izveštavanje o različitosti u Podgorici i koja je okupila preko 40 eksperata i ekspertkinja iz oblasti medija sa Zapadnog Balkana.
I.P.
