Bogata kolekcija fotografija Zavičajnog odeljenja, Narodne biblioteke Bor, predstavljena u okviru gostujuće izložbe „Portret kao industrijski pejzaž“, može se pogledati do 30. juna 2019. godine u Radničkom muzeju „Trudbenik“.
Kustos izložbe i bibliotekar Narodne biblioteke Bor, Dragan Stojmenović navodi da se predstavljena kolekcija fotografskih negativa i fotografija Zavičajnog odeljenja može posmatrati kao primer društvenog proizvoda, te kolektivnog napora i želje da se očuva ono kulturno nasleđe koje ima karakter javnog kulturnog dobra. Na samom vođenju kroz izložbu je istakao:
Na osnovu potreba radništva, gradila se i kanalizacija i sva druga komunalna infrastruktura. Iz svega toga proizilazi ono što se kasnije prozvalo građanskom kulturom, a ipak se ona zasnivala na onim njihovim potrebama koje su donekle, potpuno suprotne nekakvom elitističkom viđenju i tržišnom pristupu kulturnim vrednostima, obrazovanju i umetnosti.
Istraživanje predstavljeno na izložbi govori i o usmerenju promatranja portreta ka industrijskom pejzažu, kroz hipotezu o „portretisanoj ličnosti kao ‘društvenom proizvodu’“, radništvu kao „najbližoj i najširoj panorami, horizontu, liniji spajanja koju načešće prepoznajemo u ljudima, koja u izvesnom smislu predstavlja i tačku spajanja u perspektivi. Blisku daljinu i umornu nadu.“
Da se tokom socijalističkog perioda sistemski bavilo gradom i potrebama stanovnika koji žive u njemu – koji su pretežno bili (industrijski) radnici i radnice – pohranjena u borskoj biblioteci svedoči i opsežna sociopsihološka studija Bora iz 1978. godine, rađena za potrebe izrade Generalnog urbanističkog plana, Detaljnog urbanističkog plana centra grada, kao i Detaljnog urbanističkog plana nove gradske četvrti „Bor 2“, sprovedena iste godine. Tako je i jedan tadašnji ispitanik, po zanimanju vozač, dao svoje utiske o gradu u kojem je živeo:
Bor je industrijsko mesto, a do skora je bilo selo. Ja volim Bor, iako ima toliko dima, jer mi je lep. Ovde ima ljudi sa svih strana. Ja od nekada pamtim da se govorilo „koga je majka izgubila u Bor da ga traži“. Iz malog rudnika je iznikao ovoliki grad.
Kako vidimo i danas, savremeno radništvo je u sve lošijem materijalnom i radnom položaju, tretirajući se isključivo kao rezervna radna snaga, ona potrošna roba, koje trenutno ima pretek na tržištu. Ukoliko i pomislimo da radnika i radnica više i nema, jer smo, čini se, svi postali preduzetnici, kreativci, IT stručnjaci, „sami svoji gazde“, zavirimo malo u „tajne“ ugovore koje država Srbija svako malo sklopi sa nekim stranim investitorom – tamo ćemo pronaći mnogobrojne savremene (radničke) „portrete“. Na primer, u fabrikama kablova, na agencijskom radu ili pak, u nekoj autsorsovanoj „šemi“. Samo ovaj put i gladne i žedne, umorne od desetočasovnog radnog vremena, a pauze na radu, skoro i da nema.
Fotografije koje su izložene u Radničkom muzeju „Trudbenik“ od 4. maja 2019. pripadaju institucionalnim i privatnim kolekcijama koje čine fotografije nastale u periodu od 1947. do 2004. a prvi put su predstavljene na izložbi „Portret kao industrijski pejzaž“ koju je 2015. godine organizovalo Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke Bor.
Najobimnija i najvrednija, kontinuirano vođena kolekcija u pomenutom periodu bila je fotodokumentacija RTB-a Bor, ali smo za ovu priliku odabrali i portrete iz privatnih kolekcija: Radmile Brežančić, Radmile Ležaić, Ljubomira Markova, Bajrama Salijevića, Miroslava Radulovića.
Autori fotografija su Đura Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević, Ljubomir Markov i jedan, za sada, nepoznati autor koji je fotografisao prve poznate kolor fotografije Bora i rudara, sačuvane u privatnoj kolekciji Radmile Ležajić.
V.K.
