Kada država nije sposobna da brine: Osnovan Fond solidarnosti kulturnih radnica i radnika Srbije

Foto: Luka Knežević-Strika

Fond solidarnosti koji je ustanovljen 3. jula ove godine potpisivanjem sporazuma o saradnji između Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), AICA Srbija, Stanice – Servisa za savremeni ples, BAZAART-a i Asocijacije NKSS, namenjen je svima onima o kojima država nije sposobna da brine, objavljeno je na današnjoj konferenciji za medije održanoj ispred Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“.

Kako je na konferenciji saopšteno, Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije namenjen je svim umetnicima i umetnicama, kulturnim radnicima i radnicama, kao i drugim delatnicima od čijeg radnog angažovanja neposredno zavisi kulturna i umetnička produkcija, a koji su izostavljeni u merama Vlade Republike Srbije i ostalih državnih nivoa, u cilju prevazilaženja finansijskih teškoća nastalih usled posledica epidemije COVID-19.

Kako su objasnili u saopštenju:

Fond solidarnosti je naš odgovor na aktuelnu pandemijsku krizu u kojoj je veliki broj umetnika i kulturnih radnika i radnica ostao bez posla i sredstava za život i realizuje se kao direktna akcija koja treba da nadomesti nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama kulturnih radnika.

Učesnici konferencije, Marijana Cvetković, predsednica udruženja Stanica – servis za savremeni ples Aleksandar Popović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije NKSS, Vahida Ramujkić, potpredsednica Upravnog odbora Udruženja Likovnih Umetnika Srbije (ULUS) i Milica Ružičić, koordinatorka radne grupe za prostore, predsednica odbora vajarske sekcije ULUS-a, obrazložili su motivaciju koja je stajala u pozadini pokretanja pomenutog Fonda.

Naime, zbog posledica pandemije i nemogućnosti rada tokom i nakon vanrednog stanja, mnogi u sektoru kulture su ostali bez većine ili svih prihoda, što je potvrdilo istraživanje Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope. Uvidevši trenutnu situaciju i nedovoljne mere nadležnih institucija da ove posledice ublaže ili otklone, pokrenuta je inicijativa za formiranje ovakvog fonda solidarnosti.

Foto: Luka Knežević-Strika

Marijana Cvetković je u svom obraćanju skrenula pažnju na samu ideju o iniciranju zajedničkog fonda koja se javila odmah na početku ove krize u različitim udruženjima i zajedničkim kulturnim platformama, ali da se istovremeno javila i svest o tome da je neophodno da se u tom radu udruže, da se povezuju resursi. Ključna ideja je bila da se napravi fond koji će voditi računa ne samo o članovima i članicama svojih udruženja nego mnogo šire, o svim onim kulturnim radnicima i radnicama, umetnicima, „o kojima, kako se i pokazalo, država nije sposobna da brine“.

Pokazalo se takođe, da država nema podatke o tome koliko je ukupno angažovanih u ovom sektoru, ni u kakvim uslovima rade, te da Ministarstvo kulture i informisanja ne raspolaže ni različitim kategorijama uposlenih u sektoru kulture:

Kada kažemo kategorije, moramo da pomenemo i činjenicu da se polje rada u kulturi značajno promenilo a da naši zakoni ne prate te promene i da u Zakonu o radu i svim drugim zakonima koji regulišu različita radna i druga prava građana, se ne prepoznaju te nove kategorije ljudi koji rade u polju umetnosti i kulture. Drugim rečima, država prepoznaje zaposlene u javnom sektoru, ili zaposlene u nekim drugim pravnim licima, nezaposlene i samostalne umetnike. Svi ostali su van vidokruga države. Prema tome, i mere koje su donete prate taj ograničen uvid i ograničeno polje u kojem je Ministarstvo kulture odlučilo da radi, čak i u uslovima krize.

U svom obraćanju medijima, Aleksandar Popović je objasnio da se činilo da se, u situaciji u kojoj je kriza opšta a ne samo u kulturnom sektoru, neće lako organizovati neki solidarni događaji, kako bi se prikupila sredstva, a na način na koji je ranije to rađeno. Stoga je bilo potrebno da se pomenute organizacije obrate različitim fondacijama sa kojima su već sarađivale, ali i nekim drugim, kako bi se dovoljno brzo prikupila sredstva za podršku. Kada je reč o konkretnom fondu, objasnio je:

Radi se o policentričnom fondu, u kojem ravnopravnu težinu imaju svi koosnivači, dok će se sredstva administrirati preko svakog pojedinačnog koosnivača kao i isplate pojedinačnim korisnicima koji se budu preko njih prijavljivali. Time želimo da gradimo vrstu poverenja koja prevazilazi jednu zaključanu instituciju.

Do sada su prikupljena sredstva za jednokratnu solidarnu pomoć za bar 150 ugroženih kulturnih radnika i radnica u iznosu od po 30.000 dinara bruto, a kako se navodi u saopštenju za medije, sredstva će biti distribuirana u skladu sa Pravilnikom Fonda solidarosti. Ova sredstva su donirana od strane Fonda za otvoreno društvo, Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i FundAction platforme, kao i Fondacije Hajnrih Bel koja je podržala rad na pripremi Fonda. I dalje se očekuje odgovor Ministarstva finansija od kojeg je zatraženo oslobađanje od plaćanja poreza pri isplati solidarne pomoći, kako bi ugroženi dobili maksimalnu pomoć. 

Foto: Luka Knežević-Strika

Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić” jeste ULUS

Osnivači Fonda solidarnosti su organizovali konferenciju ispred Paviljona Cvijeta Zuzorić kao još jedan čin solidarnosti sa zajednicom likovnih i drugih umetnika kojima se preti oduzimanjem ovog prostora u kome rade i deluju već 100 godina. Praktično, kako kažu, oni su već izbačeni potpunim isključivanjem iz pripreme i planiranja projekta rekonstrukcije od strane nadležnih institucija, i odbijanjem svake komunikacije koja bi morala da bude redovna i u duhu saradnje. Kako su i objasnili u objavljenom saopštenju:

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) se o budućim planovima za Umetnički paviljon “Cvijeta Zuzorić”, koje je njegovo sedište već gotovo jedan vek, informiše isključivo preko medija. Nedavnim obraćanjem u jutarnjem programu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je najavio otvaranje tendera za izvođača radova na projektu rekonstrukcije, koji je, kako se može zaključiti shodno tome, već završen i usvojen. Udruženje i pored različitih zahteva koje je prosledilo nadležnim istitucijama, još uvek nije dobilo na uvid niti je na bilo koji način konsultovano u vezi izrade projekta.

U ime ULUS-a, Milica Ružičić je iskoristila konferenciju kako bi skrenula pažnju i alarmirala medije i javnost o neizvesnoj budućnosti Umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ kome predstoji rekonstrukcija prostora:

Mi se isključivo iz medija informišemo o tome šta je plan za rekonstrukciju i šta će sa Paviljonom biti nakon rekonstukcije. Naše uprave su pokušale da dođu do uvida u planove, da se informišu o tome kakav je plan, gde će se izmeštati naše udruženje, naš depo, naša arhiva, ali do tih podataka nismo mogli doći. Da li ćemo se vraćati nakon rekonstrukcije u ovaj Paviljon, to nam niko ne obećava, niti nas obaveštava, niti nas uključuje u planove o rekonstrukciji. U tom smislu hteli smo da skrenemo pažnju medija na to da se članstvo Udruženja plaši da im Paviljon može biti oduzet i da ćemo se mi boriti svim sredstvima da se to ne desi.

V.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE