Građani okupljeni oko nekoliko organizacija civilnog društva su danas predali prigovore na Plan detaljne regulacije (PDR) za kompleks Avala filma, koji podrazumeva devastaciju šume na Košutnjaku. Oni su se obratili okupljenima i predstavnicima medija, objasnivši im zašto su protiv uništavanja „pluća Beograda“, a za izradu novog PDR-a uz poštovanje postojećih zakona i planskih dokumenata Grada.
Grupa građana „Bitka za Košutnjak“ je Sekretarijatu za urbanizam u Beogradu danas predala preko 7000 zvaničnih prigovora na seču šume u Košutnjaku i izgradnju stambeno-komercijalne zone na njenom mestu.
U izradi prigovora i prateće argumentacije učestvovalo je više od deset stručnih organizacija i pojedinaca različitih profila, dok su aktivisti „Bitke za Košutnjak“, čija Fejsbuk grupa ima već preko 20.000 članova, proteklih nedelju dana na terenu sakupljali potpise građana.
Centar za kulturnu dekontaminaciju je jedna od organizacija koja je učestvovala u izradi prigovora. Ljubica Slavković iz CZKD za Mašinu komentariše da je današnja predaja primedbi protekla borbeno, ali ne i bez prepreka:
Imali smo problema u pregovorima sa nadležnima i obezbeđenjem da prihvate primedbe. Zahtevali smo da se poštuju procedure i da primedbe budu zavedene. Isprva nismo imali sa kim da komuniciramo, jer nas je obezbeđenje teralo da zovemo telefone na koje se niko nije javljao, a u sred radnog vremena. Uspeli smo da sprovedemo ovaj korak zahvaljujući velikoj upornosti.
Dok je obezbeđenje nastojalo na tome da zbog pandemije nema uslova za poštovanje procedura u prihvatanju primedbi, okupljeni građani su u pitanje doveli i sámo održavanje javnog uvida i izmenu planske dokumentacije u otežanim okolnostima.
Inicijativa Ne davimo Beograd je učestvovala u izradi primedbi i kampanji mobilizovanja javnosti za zaštitu Košutnjaka. U okviru nje je pokrenula on-line peticiju koju je zasad potpisalo oko 30.000 ljudi, o čemu su danas upoznali nadležne.
Ostvarenje predloženog plana za kompleks Avala filma podredila bi javni interes privatnom, naglasile su civilne organizacije u zajedničkom saopštenju povodom predaje primedbi na PDR:
Realizacija plana bazira se na nizu upitnih radnji nadležnih institucija, poslanika i javnih preduzeća kojima se javni interes podređuje privatnom. Tako se „Srbijašume“ odriču dela šume na ovom području, od Ministarstva kulture i informisanja se traži da dá saglasnost da se površine javne namene preimenuju u površine ostalih namena. Pri tome, urbanistički planovi višeg reda se uzimaju kao „orijentacioni“, odnosno neobavezujući a time i nevažeći.
Slavković naglašava značaj toga što su primedbe podneli stručnjaci iz brojnih oblasti: urbanističkog i prostornog planiranja, prava, zaštite kulturne baštine, zaštite životne sredine, i drugih.
Protiv seče su se nedavno oglasili i dekani Šumarskog, Biološkog i Fakulteta za sport, kao i direktorka Instituta za biološka istraživanja.
Oni su upozorili na to da je ovakav „razvoj“ Košutnjaka u suprotnosti sa principima usvojenim u strateškim dokumentima Grada Beograda, uključujući Strategiju pošumljavanja Beograda iz 2011. godine, kojom je predviđeno da se do 2021. godine pošumi oko 50.000ha gradske teritorije. On je u kontradikciji i sa međunarodnim konvencijama čija je Republika Srbija potpisnica, uključujući „Okvirnu Кonvenciju Ujedinjenih nacija (UN) o promeni klime“, „UN Кonvenciju o biološkoj raznovrsnosti“ i „Кonvenciju UN o borbi protiv dezertifikacije“.
Podsetimo, sporni PDR predviđa da oko 70% postojeće šume bude prekriveno objektima. Time bi se „pluća Beograda“ svela na pukih 10ha – od čega bi opstanak šume bio zagarantovan na samo 3ha, dok bi za čitavih 7ha tip šume, njena funkcija i konkretna pravila uređenja bili naknadno definisani.
Broj stanovnika ovog dela grada bi se gotovo udesetostručio, skočivši sa sadašnjih 854 na 7980. Predviđena je izgradnja čak 570.000 kvadratnih metara stambenih i komercijalnih sadržaja.
Građani zainteresovani za očuvanje Košutnjaka su zbog epidemiološke situacije pre nekoliko dana odložili protest koji je bio planiran za protekli vikend. Umesto njega, prekjuče je na izletištu na Košutnjaku organizovan radni sastanak kome je prisustvovalo oko 500 ljudi.
U izradi organizovano predatih primedbi učestvovali su Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Evropa Nostra Srbija, Ministarstvo prostora, Ne davimo Beograd, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Pešaci nisu maratonci, RERI, Svetska organizacija za prirodu WWF, ZaNašKej, Ksenija Radovanović i Slavica Čepić – pejzažni arhitekta / istraživač na Šumarskom fakultetu, koji su o tome prošlog petka izdali zajedničko saopštenje.
Na listi organizacija koje podržavaju borbu za očuvanje ove beogradske šume, koja se proširuje iz dana u dan, je još preko 40 organizacija, uključujući ORSP, Pravo na vodu, Žensko arhitektonsko društvo, a transparenti poput: „Vesiću, duguješ nam već 460.152 stabla, a sečeš Košutnjak?!!!!“ našli su se i na prošlonedeljnim protestima u centru Beograda.
