Procureli detalji nove izbegličke strategije EU

Foto: Michal Pavlásek

Evropska komisija će u sredu, 23. septembra, objaviti novi plan EU za tretman izbeglica. To bi mogao biti prelomni momenat za evropsku strategiju suočavanja sa izbegličkom krizom.

Na osnovu procurelih informacija, u planu će se zahtevati „brza repatrijacija migranata, bliska saradnja sa zemljama porekla i obavezno učešće zemalja EU u ‚ispoljavanju solidarnosti‘“, odnosno prihvatu izbeglica, javlja Infomigrants.

Kako prenose mediji, novom strategijom će van snage biti stavljen Dablinski sporazum, na osnovu kog su tražioci azila zadržavani u prvoj zemlji EU na čije tlo stupe.

Prvu verziju ovog sporazuma, Dablinsku konvenciju, potpisale su davne 1990. godine EU, Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn. Ona je u međuvremenu nekoliko puta menjana: 2003. je zamenjena Dablinskom regulativom II, a 2013. Dablinskom regulativom III.

Mediteranske zemlje, organizacije za ljudska prava i aktivisti već decenijama upozoravaju na slabosti ovog sporazuma i evropskog sistema azila (Common European Asylum System). I Evropski parlament je još 2008. zaključio da je „dablinski sistem nefer i prema azilantima i prema pojedinim zemljama članicama“, a to je 2016., nakon što je samo te godine preko milion i dvesta hiljada ljudi zatražilo azil u EU, uvažila i Evropska komisija.

Uprkos izmenama, u Dablinski sistem su godinama ostali ugrađeni isti problemi.

Požar u kom je pre dve nedelje izgoreo najveći izbeglički kamp u Grčkoj bi, ipak, mogao pokrenuti ozbiljniju promenu strategije EU prema rešavanju izbegličke krize.

Najave takve promene su bile primetne neposredno nakon požara, koji je kako od aktivista, tako i od zvaničnika isprovocirao izjave da je sa dosadašnjom politikom EU prema migrantima gotovo. Usledili su dogovori o zajedničkoj strategiji udomljavanja višestrukih beskućnika u Moriji koje su pokrenule Francuska i Nemačka. U Evropskom parlamentu je, zatim, na zasedanju proteklog četvrtka izražena načelna spremnost da se poprave životni uslovi izbeglica sa Lezbosa, ali i šire.

Evropska komesarka unutrašnjih poslova Ilva Johanson je tom prilikom podsetila poslanike na to da su uslovi u Moriji i pre požara bili nepodnošljivi. Grčka poslanica Elena Kountoura je ponovila česti apel Grčke i Italije da se izbeglička kriza prestane da tretira kao problem mediteranskih zemalja.

Najkonkretniju pomoć izbeglicama zasad je pružila Nemačka, koja će udomiti oko 400 porodica, odnosno 1.500 ljudi iz Morije.

Nemačka je, uz to, i željena destinacija većine izbeglica, i ne bez razloga: ona je vodeća privreda starog kontinenta još od početka osamdesetih, a njena ekonomija odgovara za između petine i četvrtine bruto domaćeg proizvoda čitave EU.

Kako izveštava Dojče Vele, ankete pokazuju da čak 43% Nemaca smatra da njihova zemlja i treba da prihvati najveći deo izbeglica sa Lezbosa, dok 46% odgovara da Nemačka treba da prihvati migrante samo u slučaju da to učine i druge zemlje EU. Tek svaki deseti ispitanik citirane ankete bio je u potpunosti protiv prihvatanja migranata, ali 62% ipak veruje da bi to ohrabrilo dalje doseljavanje.

Preciznije informacije o tome da li će i koliko EU promeniti svoj dugogodišnji kurs po pitanju izbeglica biće poznate u sredu.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE