„Napredak u magli“: dvadeset pet samouprava u Srbiji je ukinulo budžetski fond za ekologiju

RTB Kolubara; Foto: Nemanja Jovanović / Kamerades

Prošle godine dvadeset pet samouprava u Srbiji je ukinula budžetski fond za ekologiju. Raspoloživa sredstva, pored toga što su nedovoljna, ne iskorišćavaju se ili se troše nenamenski, pokazuje istraživanje „Napredak u magli“: izveštaj i ocena stanja ekologije u Srbiji.

Kao jedan od najvećih problema u oblasti zaštite životne sredine apostrofirana je netransparentnost u donošenju odluka i formiranju politika, koja je štetna, a uz to i neustavna. Kako se navodi u izveštaju, podaci o stanju životne sredine, zakonodavnim i izmenama planskih dokumenata su često nedostupni javnosti. To je protivzakonito i onemogućava saradnju između stručnih aktera.

Finansiranje u oblasti zaštite životne sredine Koalicija 27 ocenjuje kao nefunkcionalno. Neadekvatna podela nadležnosti i koordinacija institucija, neusaglašenost planova sa budžetima, te pomenuta netransparentnost, dovode do toga da se sredstva troše nenamenski, ne iskorišćavaju se ni kad ih ima, „cure“ kroz rupe u sistemu, a istovremeno ne pokrivaju sve potrebe.

Posebnu zabrinutost izaziva nastavak višegodišnjeg trenda slabljenja finansiranja zaštite životne sredine. Dok je 2013. samo jedna lokalna samouprava ukinula budžetski fond za ekologiju, prošle godine je tome pribeglo čak dvadeset pet.

Takođe, mnoge opštine i gradovi koriste zakonsku opciju da sredstva prikupljena po osnovu naknada za životnu sredinu koriste nenamenski, koja je uvedena 2015. Od tada stabilno padaju rashodi lokalnih samouprava na ekologiju, iako prihodi od naknada – rastu.

Koalicija 27 skreće pažnju na to da siromaštvo nije jedini uzrok zapostavljanja životne sredine i konstatuje da su iz budžeta za tekuću godinu izostale kapitalne investicije u u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine iako je za njih bilo novca.

Zagađenost vazduha u Beogradu; Foto: Marko Rupena / Kamerades

Zakonodavstvo i sudstvo takođe postavlja prepreke boljoj zaštiti životne sredine. Kako stoji u izveštaju, tokom 2019. „nije bilo rada na unapređenju zakonodavnog okvira za finansiranje zaštite životne sredine i klimatskih promena“.

Slično, sudska praksa u ovoj oblasti ostaje nerazvijena, a inspekcija za zaštitu životne sredine potkapacitirana. Kako objašnjavaju autori:„U Republici Srbiji od 145 jedinica lokalne samouprave, njih 11 nema inspektora za zaštitu životne sredine, dok se u nekim opštinama dešava da su inspektori za zaštitu životne sredine u isto vreme i organi lokalne samouprave za sprovođenje procene uticaja ili da „obavljaju i poslove komunalnog, građevinskog, saobraćajnog inspektora, kao i poslove referenata za zaštitu životne sredine, referenata za poljoprivredu i građevinu, i druge poslove po nalogu pretpostavljenih“.

Bez strategije za zaštitu vazduha

Izveštaj posvećuje jedno poglavlje (lošem) kvalitetu vazduha, za koje su i građani i mediji prošle godine pokazali opravdano interesovanje i bojazan. I u ovoj oblasti zakonodavstvo je nerazvijeno: Strategija zaštite vazduha ne postoji, a Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP) usvojen je tek nakon pokretanja postupka od strane Energetske zajednice.

Prošle godine je oko trećina stanovnika Srbije disala vrlo zagađen vazduh. To otkrivaju podaci Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA). Bizarni detalj ove katastrofalne slike je to što više od polovine stanica za monitoring kvaliteta vazduha tokom 2019. nije poslalo dovoljno podataka. Kao što je javnosti poznato, zagađenjem vazduha je specifično opterećeno stanovništvo grada Bora, koje pored PM10 i PM2.5 čestica udiše i nedozvoljene koncentracije sumpor-dioksida (SO2).

Hoće li novi zakon zabraniti grardnju MHE?

U osvrtu na problematiku MHE navodi se, između ostalog, da Katastar malih hidroelektrana iz 1987. godine, na osnovu koga se predlažu lokacije za MHE u prostornim planovima lokalnih samouprava, nikada nije verifikovao nijedan organ Republike Srbije, i da je on neobavezujući dokument, što potvrđuje niz strateških pravnih akata.

Pojedinosti o izradi novog Katastra malih hidroelektrana za koji je zadužena Radna grupa Ministarstva rudarstva i energetike su i dalje – nedostupne za javnost, dok je samo Ministarstvo ostalo nemo na apele civilnog sektora na dijalog u cilju obustavljanja planiranja i izgradnje MHE.

Pojedine lokalne samouprave su ispoljile razumevanje i saradljivost, donevši Odluke o izmenama postojećih prostornih planova kojim bi se brisale lokacije za MHE. Tako su postupili Pirot, Svrljig, Bor, Paraćin, Užice, Požega i Arilje. U većini, ipak, odluke zasad nisu pratili procesi izmena planova.

Koalicija 27 podseća na to da je krajem prošle godine prestala da važi Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, koja je motivisala investicije u MHE. Vlada Srbije tada nije odustala od izdavanja nadoknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, na osnovu kojih su oni 2018. inkasirali nešto manje od 25 miliona evra (to jest polovinu od ukupno 52.7 miliona evra namenjenih za OIE). Građani struju iz MHE plaćaju po ceni 2-3 puta većoj od tržišne.

Izveštajem se skreće pažnja na to da bi na dnevnom redu Vlade do kraja godine trebalo da se nađe Predlog izmena zakona o zaštiti prirode koji bi mogao da obuhvati i zabranu izgradnje MHE u zaštićenim područjima. Ministarstvo zaštite životne sredine je ostalim relevantnim ministarstvima poslalo zahtev za mišljenjem o Predlogu izmena, ali sam nacrt nije dostupan javnosti.

U delu teksta posvećenom klimatskim promenama sastavljači, između ostalog, podsećaju da su elektrane na ugalj na teritoriji Srbije odgovorna za polovinu emisija gasova sa efektom staklene bašte na Zapadnom Balkanu.

Izveštaj Koalicije 27 „Napredak u magli“: izveštaj i ocena stanja ekologije u Srbiji obrađuje horizontalno zakonodavstvo, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštitu prirode, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene. Svako poglavlje sadrži komentar i preporuke za unapređenje stanja i procesa.

Od svog nastanka 2014. godine Koalicija 27 prati, sumira i ocenjuje najvažnije događaje, promene zakonodavstva i napredak Srbije u ispunjavanju zahteva Evropske unije iz oblasti ekologije, odnosno poglavlja 27. U njen sastav ulaze Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe) i Svetska organizacija za prirodu Adria – Srbija (WWF Adria – Serbia).

Čitav izveštaj možete preuzeti ovde.

I.K.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE