Sloboda izražavanja u vreme vanrednog stanja: zadiranje u suštinu prava na informisanje

Foto: sourcefabric

Nezavisno udruženje novinara Srbije je objavilo izveštaj „Sloboda izražavanja i medijski pluralizam u vreme vanrednog stanja (Refleksija na aktivnosti iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23)“, u kome se navodi da je tokom vanrednog stanja postojao porast napada na novinare i novinarke i donet niz propisa koji su imali direktan uticaj na rad novinara.

Iako se sloboda izražavanja može ograničiti, između ostalog i ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlјa, važno je da se to učini na način primeren demokratskom društvu, a to znači bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava na pravovremeno i istinito informisanje, stoji u uvodnom delu ovog istraživanja.

Istraživanje je pokazalo da je tokom vanrednog stanja donet niz propisa kojima je ograničen određen broj osnovnih prava obuhvaćenih pregovaračkim poglavljem 23, a koji su imali direktan uticaj na rad novinara uključujući tu ograničavanje kretanja, zabranu prisustva događajima važnim za pravovremeno i istinito obaveštavanje građana i druga postupanja vlasti koja su uticala na onemogućavanje novinara da profesionalno obavljaju svoj posao. Autori navode da su neke od ovih štetnih odredbi, iako su kasnije stavljene van snage, bile u direktnoj suprotnosti sa Ustavom i relevantnim zakonima i navode da je dostupnost informacija važnih za zdravlje građana otežana i posle ukidanja vanredne situacije.

Takođe, u toku vanrednog stanja je uočen porast incidentnih situacija na štetu novinara u odnosu na vreme koje je prethodilo vanrednom stanju: „u samo 47 dana stopa napada povećana je za 70 odsto, a pritisaka za gotovo 150 odsto“, navodi se u istraživanju.

U prvoj nedelji po stupanju na snagu Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije (mart 2020), novinarima i novinarkama je u potpunosti ograničeno kretanje, da bi potom bilo uvedeno rešenje po kojem novinari mogu da dobiju dozvole za rad (propusnice/akreditacije) koje im omogućavaju da nesmetano obavljaju posao u vreme zabrane kretanja.

Autori istraživanja navode da su propusnice ipak dodeljivane najčešće samo stalno zaposlenim novinarima, dok je onim medijskim radnicima i radnicama koji nisu u stalnom radnom odnosu kod poslodavca, medijske kuće ili organizacije, ili su na drugi način radno angažovani kod svojih poslodavaca u medijima, onemogućeno normalno obavljanje posla tokom perioda zabrane kretanja.

Pored brojnih kršenja pravnog okvira Republike Srbije, nesaradnje institucija sa medijima, problematičnosti kriterijuma za izdavanje propusnica za kretanje i akreditacija za konferencije za novinare, u istraživanju se navodi i da je medijsku scenu tokom proteklog perioda obeležilo i pojačano širenje dezinformacija.

Izveštaj „Sloboda izražavanja i medijski pluralizam u vreme vanrednog stanja (Refleksija na aktivnosti iz Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23) u celosti možete preuzeti ovde.

I.P.

Preporučeni članci

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE