Kako se navodi u saopštenju ove organizacije, niz članica asocijacije NKSS sarađuje godinama sa „organizacijama i pojedincima iz kulturnog života Kosova, ima prijateljske, saradničke odnose, najčešće u okvirima projekata zagovaranja i afirmacije ljudskih prava, kulturne razmene, jačanja demokratije, slobode stvaranja i izražavanja, što nas obavezuje na sagledavanje novog niza događaja, koji se tiču kulturnih i ljudskih prava stanovnika Kosova.“
U proteklih desetak dana, od lokalne srpske zajednice na severu Kosova, oduzete su: Ustanova za sport, omladinu i specijalizovane usluge Sportskog saveza i Kulturno-umetničkog društva „Kosovski božur“, Gradski muzej u severnoj Mitrovici, Sportska hala (o čemu su javnost obavestili i studenti tamošnjeg univerziteta) i Gradska biblioteka „Vuk Karadžić“ (u kojem slučaju su izostale bilo kakve reakcije), navodi se.
„Posebno je zabrinjavajuće da su, kao što je istaknuto u vesti na portalu Kossev, u slučaju biblioteke praktično izostale bilo kakve reakcije. Napominjemo da sve opisane radnje sprovode organi lokalne samouprave (uz asistenciju policije) za koju nije glasalo ni 5% stanovništva. Dobar deo stanovništva severa Kosova prisustvo policajaca doživljava kao okupaciju. Pripadnici policije se često ponašaju ‘i preteći i siledžijski’, delom ne govore ili odbijaju da govore srpski, ‘izdaju neurednu dokumentaciju ili odbijaju da izdaju službenu dokumentaciju na srpskom jeziku’, ne sprečavaju učestalo provociranje stanovništva i ‘uznemiravanje žena od lica koja ne pripadaju lokalnoj zajednici’.“
Moglo bi se reći da na kapitalističkoj periferiji nema pravde ni za koga, pa je ne može biti ni za Srbe sa Kosova, zaključuje Asocijacija NKSS i dodaje da „decenijska stradanja i nagomilane traume, mnoge još i neobelodanjene, posebno albanskog, ali i drugih naroda Kosova (ili Republike Kosova), čine aktuelne nepravde prema tamošnjim Srbima olako normalizovanim, rutinizovanim, naizgled i nebitnim. Takav odnos usmeren na relativizaciju ili ignorisanje nečije teške stvarnosti, kao što nam je dobro znano iz nedavne i dalje istorije, loše utiče na društvo i njegovu kulturu, njegovu sposobnost za razumevanje današnjice, njegovu volju za razvojem. Nereagovanje jača nacionalizam i revanšizam koji služe političkim elitama kao nepresušni propagandni resurs.“
Mnoge od zatvorenih institucija, dalje se navodi u saopštenju, „kao što su mesne zajednice ili centri za socijalnu zaštitu, imale su funkciju i (jedinih) mesta kulturnih okupljanja, socijalne podrške i komunikacije lokalnih kolektiva i zajednica. Kosovska vlast ne samo da ne pokazuje nameru da te institucije finansira, nego ih kriminalizuje i zatvara demonstrativno koristeći represivni aparat, kršeći pritom ne samo principe elementarnog poštovanja ljudskih i manjinskih prava sopstvenog stanovništva, nego i dodatno omalovažavajući, zastrašujući i tretirajući stručne ljude koji decenijama rade na tim mestima kao kriminalce.“
NKSS ističe da se time krše i zakoni Kosova i „očigledno se radi se o upotrebi vansistemskog nasilja od strane samog sistema. Te institucije mogle su biti mirno zamenjene novim, koje su u okviru kosovskog pravnog i političkog sistema, ali kosovskim vlastima je izgleda bila potrebna još jedna propagandna i trijumfalistička akcija etnički kodiranog disciplinovanja i animiranja stanovništva uoči izbora. U osuđujućim izjavama međunarodnih aktera, ne govori se dovoljno jasno o nezakonitom, nelegitimnom, i diskriminatorskom odnosu prema sopstvenim građanima manjinske nacionalnosti, kao da se i ti akteri ustručavaju da stvari nazovu svojim imenom.“
Asocijacija NKSS apeluje na sve koji imaju mogućnosti i volje, da se suprotstave sistematizovanoj opresiji nad svojim sugrađanima i komšijama, bilo na Kosovu ili u Srbiji, učine ono što je u njihovoj moći da se svaki čovek na ovim prostorima oseća sigurno po elementarnim humanitarnim i kulturnim egzistencijalnim normama, ako se već malo ko može tako osećati po ekonomskim i političkim, navodi se u saopštenju.
Ova asocijacija zahteva od svih nadležnih institucija, domaćih i stranih, međunarodnih i lokalnih, da se njihovim kolegama i koleginicama vrati pravo na rad i da im se za to obezbede odgovarajući uslovi: prostor, sredstva, zaštita. Asocijacija poziva i institucije SAD i EU da ne obustavljaju pomoć nevladinom sektoru na Kosovu, koji uporno pokušava da proizvede i održi prostore komunikacije, istraživanja, uvažavanja i saradnje kako na samom Kosovu, tako i između Kosova i Srbije.
„Albanski, srpski i drugi narodi regiona zauvek će živeti u raznim zajednicama, od onih lokalnih na Kosovu i u Srbiji do regionalne i globalne zajednice naroda kapitalističkih periferija, kojima su primarni zajednički interesi otpora subordinaciji i eksploataciji“, zaključuje se u saopštenju.
I.M.
