U nedelju su održani lokalni izbori na Kosovu, a prema objavljenim podacima Centralne izborne komisije Kosova (CIK) u prvom krugu glasanja izabrani su predsednici 17 opština, dok u drugi krug izbora ide 20 opština.
Srpska lista je proglasila pobedu u devet od deset opština u kojima su Srbi većina na Kosovu. Kako je objavio predsednik te stranke Zlatan Elek, pobede u devet lokalnih samouprava su odnete ubedeljivo, dok Srpska lista u svih deset ima dvotrećinsku većinu te su četiri opštine severno od Ibra vraćene u srpske ruke.
Ovim izborima prekinuto je, uslovno rečeno, trogodišnje odsustvo srpske zajednice u kosovskim institucijama. Međutim, da li ustoličenje srpskih gradonačelnika može doprineti poboljšanju života Srba na Kosovu, te iole smanjiti tenzije i probleme nastale političkim vakuumom tokom prethodne tri godine – ostaje otvoreno pitanje.
Predistorija: Zajednica srpskih opština, tablice i bojkot
Dana 5. novembra 2022. godine, nakon odluke vlade u Prištini o zameni srpskih registarskih tablica kosovskim te izjave kosovskog premijera Aljbina Kurtija da Zajednica srpskih opština ne postoji, gradonačelnici četiri opština na Kosovu sa većinskim srpskim stanovništvom podneli su ostavke.
Demonstrativni performans srpskih policajaca na Kosovu – kada su pred televizijskim kamerama poskidali uniforme – označio je momenat izlaska Srba iz kosovskih institucija.
Prema rečima tadašnjeg lidera Srpske liste Gorana Rakića, neopozive ostavke na funkcije podneli su gradonačelnici četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci, administrativno osoblje u tužilaštvu i sudstvu, kao i pripadnici Kosovske policije regiona sever.
Drugim rečima, delovalo je do tada već duboka i tenzična kriza na Kosovu dosegla vrhunac.
Nije pomoglo ni to što su na proleće 2023. godine, svega mesec dana posle sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine uz posredstvo Evropske unije, predstavnici srpske zajednice bojkotovali vanredne lokalne izbore.
Tadašnji poziv na bojkot došao je što sa strane Sprske liste, ispostave zvaničnog Beograda na teritoriji Kosova, ali i sa najvišeg političkog vrha u Srbiji.
Poziv je, naposletku, bio uspešan – na lokalnim izborima u četiri opštine na severu Kosova, glas za buduću vlast dalo je samo oko 3,5 odsto birača, odnosno nešto više od 1.500 birača, među kojima je bilo ukupno 13 Srba.
Od tog trenutka pa do dana današnjeg, Srbi nisu bili uključeni u politički život institucija na Kosovu – odluka koja će, uz jednostrane odluke prištinskih vlasti, doprineti pogoršanju njihovog svakodnevnog života.
Sve je dobro što se dobro svrši
Sagledavajući celokupan izborni dan, Jovana Radosavljević iz „Nove društvene inicijative“ u razgovoru za Mašinu ocenjuje da njoj jeste bilo iznenađujuće što tokom jučerašnjeg dana nije bilo većih tenzija i neprijatnosti, uzimajući u obzir raznoliku scenu političkih subjekata koji su se takmičili na izborima. Kako kaže, situacija je bila potpuno suprotna.
S druge strane, sagledavajući rezultate za srpsko stanovništvo, odnosno na pitanje da li je napravljen pomak u pozitivnom smislu, Radosavljević odgovara: i da i ne.
„Promena će biti, svakako, zato što ćemo mi posle tri godine ponovo imati Srbe na političkim pozicijama. Sama činjenica da u prethodnom periodu to nije bio slučaj je stvorila dugi niz problema. Jer, imali smo lokalne samouprave koje su vodili albanske partije i koje su se na sugestije međunarodne zajednice, da ti mandati budu isključivo tehničkog karaktera, oglušili. To je kasnije dovelo i do uvođenja mera od strane Evropske unije, ali i do značajne promene situacije na terenu“, rekla je Radosavljević.
Kako dodaje sagovornica Mašine, promena će u suštini biti pozitivna, ali je pitanje koliki će biti stvaran uticaj u političkom životu na Kosovu.
„Na centralnom nivou imamo tehničku vladu koja bez ikakve odgovornosti sprovodi projekte, ideje i politike koje su itekako problematične za srpsku zajednicu na Kosovu. Uzimajući to u obzir, ne možemo da očekujemo da će doći do saradnje između centralnog i lokalnog nivoa, već pre do sabotaža i blokada. I to je važno napomenuti, da svi nagomilani problemi koji su nastali u četiri srpske opštine neće moći da se reše na lokalu, jer nisu potekli sa lokala. Oni će morati da se rešavaju na političkom nivou, odnosno na nivou centralne vlasti u Prištini, ali i na nivou dijaloga“, zaključuje Radosavljević.
Sličnog viđenja je i politikolog Ognjen Gogić, koji za Mašinu ocenjuje da je „sve dobro što se dobro svrši“. Kako dodaje, smatra da je jučerašnji dan dobar signal za Srbe na Kosovu.
„Da li je bilo problema ili nije, u suštini je bio miran i regularan izborni dan, a rezultati su takvi da stvarno odražavaju volju i raspoloženje birača i to mora da se kaže. Očekivala se ubedljiva pobeda Srpske liste i to se i desilo u devet od deset srpskih opština. U Klokotu je malo komplikovanija situacija, ali će i tu vlast biti u srpskim rukama“, rekao je Gogić.
Kada je u pitanju učestvovanje srpskih stranaka na ovim izborima – za razliku od prethodnih 2023. godine – te da li će isti uticati na život Srba na Kosovu, Gogić ukazuje da su samim učestvovanjem izbegnute gore posledice.
„Jednostavno, Srbima na Kosovu možda neće biti bolje, ali neće biti ni gore. Te zajednice kakve god da jesu, su ipak zajednice, i opet je lakše kada imate svoje predstavnike i kada oni imaju legitimitet. Ja se nadam da su oni naučili neke lekcije, da su se uverili da ne mogu da prepuštaju stvari slučaju i da će sad ozbiljnije da rade“, smatra Gogić.
Za kraj, sagovornik Mašine, kao i prethodno Radosavljević, u celoj situaciji uviđa jednu drugu vrstu problema.
„Neće njih Priština tek tako da pusti na otvorena vrata, nego će im praviti komplikacije, na primer da im kosovska Vlada preinačuje odluke, jednostavno da im remeti rad. Međutim, ipak smo prisustvovali konstruktivnom ponašanju Srba, koji su učestvovali u izbornom procesu, što je svakako dobar znak“, zaključuje Gogić.
M.B.
