Pregovori oko visine minimalne zarade u sledećoj godini, koji su zvanično započeti u ponedeljak u Socijalno-ekonomskom savetu (SES), ponovo pokreće polemiku u javnosti o visini životnog standarda u Srbiji.
S jedne strane, aktuelni režim tvrdi kako srpska ekonomija iz godine u godinu raste, dok s druge mnogi stručnjaci pak smatraju da je životni standard itekako nizak. U prilog takvim kritikama ide teza da ekonomski model koji se sprovodi u zemlji dugoročno ne donosi boljitak građanima – model rasta, a ne razvoja – kao i činjenica da inflacija, kolokvijalno rečeno, jede plate većine domaćinstava u Srbiji.
Jedan dobar ekonomski pokazatelj može biti i odnos minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, odnosno procenjeni iznos novca potreban jednom prosečnom domaćinstvu da zadovolji osnovne životne potrebe u toku meseca.
Da li je minimalac dovoljan za osnovne potrebe?
Kada se pogleda prethodni period, minimalna zarada za 2025. godinu po prvi put izjednačila sa minimalnom potrošačkom korpom u Srbiji. Ipak, minimalac je od početka godine ostao isti, a cene su u tom periodu drastično skočile.
U ovom trenutku, minimalna mesečna zarada u Srbiji je 53.592 dinara, a prema odluci SES-a, od 15. jula, biće vanredno povećana od 1. oktobra, za 9,4 odsto, sa sadašnjih 308 na 337 dinara po satu i iznosiće 58.630 dinara. Ipak, minimalac u Srbiji, prema zvaničnim statističkim podacima, prima oko 90.000 zaposlenih, te se takođe postavlja pitanje koliko građana prima primanja za nekoliko hiljada više, odnosno koliki je broj ljudi koji primaju ispod 60.000 dinara na mesečnom nivou.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je pre oko mesec dana da je predlog Vlade Srbije da povećanje minimalne zarade od naredne godine bude 10,1 odsto, što znači da bi od 1. janaura 2026. godine ona iznosila 550 evra.
Međutim, iz sindikata UGS Nezavisnost su saopštili da će njihov predlog tokom pregovora biti da se minimalna zarada za 2026. poveća na oko 600 evra ili 70.000 dinara.
Kako je za agenciju Beta rekao savetnik tog sindikata za ekonomska pitanja Zoran Ristć, do tog iznosa se došlo analizom minimalne i prosečne potrošačke korpe.
„Već dugo ukazujemo da minimalna potrošačka korpa ne prikazuje realno potrebe građana. Predložićemo da se zarada po satu poveća od 400 do 405 dinara, odnosno da minimalna zarada iznosi oko 70.000 dinara“, rekao je Ristić.
Prema poslednjim podacima, prosečna potrošačka korpa za maj je iznosila 107.396,23 dinara, za 225,41 dinar više nego u aprilu a minimalna potrošačka korpa za maj je iznosila 55.869,45 dinara, za 122,79 dinara više od aprilske minimalne potrošačke korpe.
S druge strane, kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i potrošačke korpe u maju je opala za 0,2 u odnosu na prethodni mesec, a kupovna moć merena odnosom neto zarade i minimalne potrošačke korpe opala je za 0,1 odsto, objavilo je tada Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u analizi kretanja kupovne moći u Srbiji u maju, mesecu koji je poslednji obrađen.
Takođe, godišnja stopa inflacije u Srbiji je 4,9 odsto (promena cena u julu 2025. godine u odnosu na jul 2024. godine, u procentima). Iako su zvaničnici Narodne banke Srbije (NBS) donedavno uveravali javnost da se inflacija stabilizuje, poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su cene hrane, naročito voća i povrća, snažno porasle – voće je skuplje za čak 31,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a povrće za 11,3 odsto.
Uzimajući sve u obzir, deluje da iako će se minimalac od oktobra povećati i dalje neće biti dovoljan za osnovne potrebe jednog domaćinstva, pogotovo ukoliko se inflacija ne obuzda.
U prilog tome ide i saopštenje Centar za politike emancipacije (CPE), koje je izdato nakon najave vandrednog povećanja. Naime, iako je ova organizacija podržala povećanje minimalne cene rada najavljeno za oktobar 2025. godine, takođe su upozorili da je minimalna zarada i dalje daleko od iznosa potrebnog za elementarno pristojan život.
„Iako kumulativno povećanje od januara 2025. godine, pa sve do januara 2026. godine može delovati impresivno, ali kada ga uporedimo sa realnim troškovima života vidimo da je slika drugačija. Minimalne zarade i dalje pokrivaju tek trećinu plate za život i nalaze se celih 10.000 dinara ispod praga rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dve odrasle osobe i jednim detetom. Umesto da se samerava sa realnim troškovima života, iznos minimalne zarade u Srbiji decenijama unazad ne dostiže ni one parametre za koje smatramo da ilustruju život na rubu egzistencije“, naveli su tada iz CPE.
Sličnog razmišljanja je i sindikat Sloga.
„Minimalna zarada mora da bude uslov za realan život i ne sme biti samo broj u statistici. Ona predstavlja granicu socijalne pravde ispod koje se ne sme ići“, izjavio je predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga” i narodni poslanik poslaničke grupe „Pokret radnika Sloga – Struka“ Željko Veselinović pred početak pregovora o najnižoj ceni rada za 2026. godinu.
Takođe, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), povodom utvrđivanja nove minimalne cene rada i novih iznosa minimalne zarade za 2025. godinu, ukazuju da ponovo nisu adekvatno vrednovani kriterijumi utvrđeni Zakonom o radu, a posebno osnovni kriterijum, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i njegove porodice.
„Veliki rast troškova života, posebno osnovnih životnih namirnica, najavljeni rast cena struje koji će usloviti kumultivan rast svih drugih cena, posebno komunalija, polazak dece u školu sa neprimereno skupim udžbenicima, odećom i obućom i svi drugi nadolazeći troškovi koji, početkom jeseni, očekuju svaku porodicu, zahtevaju ozbiljan i odgovoran pristup utvrđivanju minimalne cene rada, koja, praktično, određuje buduće zarade i socijalno ekonomski položaj svakog radnika i njegove porodice, a koji mora da bude zasnovan na realanom životu i stvarnim životnim potrebama zaposlenih umesto na pukim statističkom procentima“, objašnjavaju iz ASNS.
Kako dodaju, po njima bi minimalac za narednu godinu morao da iznosi 750 evra, odnosno za čak 200 evra više od predloga ministra finansija i Vlade Srbije.
M.B.
