Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota, ali i povećanje carina na uvoz čelika iz država koje nisu članice Evropske unije. Železari Smederevo, koja se nalazi u vlasništvu kineske kompanije HBIS Group, kvote bi bile smanjene sa 820.000 na 410.000 tona.
Predlog je i da se, u slučaju prekoračenja kvota, carine povećaju sa 25 na 50 odsto, piše Nova ekonomija. Potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne rekao je da EU ovu meru donosi kako bi spasila svoju industriju čelika i zaštitila svoje proizvođače od rastuće kineske konkurencije.
Kako smo ranije pisali na Mašini, Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele su sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS). Do nestašice nafte i energenata možda i ne mora da dođe, ali poskupljenja su izvesna, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović za N1. Popović je istakla i da su sankcije uperene protiv NIS-a zapravo sankcije ruskoj firmi, a ne Srbiji.
Podsetimo, Ursula fon der Lajen navela je da Srbija može da računa na Evropsku uniju po pitanju energetske krize, navela je predsednica Evropske komisije, ali očekuje da vidi veći stepen usklađenosti spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom, pogotovo po pitanju sankcija Rusiji.
„Možete da nastavite da računate na nas, mi povezujemo Srbiju sa evropskim energetskim tržištem i to je prava garancija da će srpske porodice biti sigurne i da će im biti toplo preko zime”, navela je fon der Lajen i dodala da pohvaljuje usklađenost spoljne politike u 61 procentu, ali da je potrebno „postići više”.
Kako se navodi u izveštaju o poslovanju preduzeća u Srbiji Agencije za privredne registre (APR), među pet firmi sa najvećim gubicima nalaze se kineska HBIS Grupa (Železara Smederevo) i Petrohemija Pančevo (u većinskom vlasništvu Naftne industrije Srbije).
Na spisku firmi sa najvećim neto dobitkom u Srbiji za prošlu godinu nalaze se Elektroprivreda Srbije, NIS, Ziđin Koper i Ziđin Majning, kao i Srbijagas.
Šta će biti sa radnicima zaposlenim u ruskim i kineskim kompanijama?
Kako se svetski obračuni lome preko kičme građana i građanki Srbije, šta ovo znači za hiljade radnika razgovarali smo sa predsednicom Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Rankom Savić.
„Ovih dana svi postavljamo pitanja – Da li će biti nafte i gasa, a ako i bude kolika će biti cena? To su sigurno krucijalna pitanja. Međutim, sindikat mora i da postavi pitanje – šta će biti sa radnicima zaposlenim u ruskim i kineskim kompanijama?“, ističe Savić za Mašinu.
ASNS je to pitanje postavila i Vladi Republike Srbije, dodaje Savić. Odgovor „po starom dobrom običaju“ nisu dobili.
Podsetimo, ASNS sa velikom pažnjom i zabrinutošću za budućnost radnika i građana prati aktivnosti Vlade na rešavanju poblema NIS-a, Naftagasa, Serbia Ziđina, Hesteela i očekuje hitne i odlučne mere za saniranje mogućih i očekivanih problema, kao i predlog strateških rešenja kako ubuduće ne bi ponovo došli u ovako tešku i neizvesnu situaciju.
„U NIS-u radi 13.770 ljudi. Sankcije NIS-u će uticati i na zavisna preduzeća. Njih je šest. Samo u dva zavisna preduzeća: Naftagas naftni sistem i Tehnički sistem je zaposleno 2.800 ljudi. U Petrohemiji je zaposleno 1.300 ljudi. U Železari smederevo radi 5000 ljudi. Dolazimo do cifre negde oko 25.000 zaposlenih, kojima se ovim sankcijama ugrožava radno mesto i egzistencija. Šta će biti sa radnicima Rafinerije Pančevo, ako Rafinerija stane?“, pita Savić.
Kako predsednica ASNS smatra, političari u Srbiji se nadaju nekom čudu, ali se ona retko dešavaju.
„Odgovorni političari traže i nalaze rešenja, pre svega kroz vođenje odgovorne politike, što u našoj zemlji nije slučaj. Zaposlenima u ovim kompanijama ostaje zebnja i strah za budućnost. Strah je potpuno opravdan. Sindikat će sa svoje strane sve učiniti da natera političare na razum i dobre odluke za sve nas.
Odgovorna vlast bi već pozvala sindikate na razgovor, upoznala nas sa aktuelnom situaciojm, ukazala na moguća rešenja i dala nadu zaposlenima u ovim kompanijama“, zaključuje Savić.
A.G.A.
