Makar stotinu hiljada ljudi izašlo je na ulice Brisela 14. oktobra u okviru nacionalnog štrajka zbog vladinih reformi. Tri najveća sindikata u Belgiji protestuju zbog penzija i drugih mera koje sprovodi centrističko-desničarska vlada premijera Barta de Vevera sa ciljem smanjenja budžetskog deficita.
Na drugom po veličini aerodromu u Belgiji nije bilo letova, dok su svi polasci i mnogi dolasci na Aerodromu u Briselu otkazani. Iako su vozovi saobraćali, većina autobusa, tramvaja i metro vozova u glavnom gradu bila je obustavljena. Pomorski saobraćaj u drugoj najvećoj evropskoj luci, Antverpenu, bio je obustavljen do 15. oktobra zbog nedostatka osoblja, a više od 100 brodova čekalo je u Severnom moru dozvolu za pristajanje u tri belgijske luke, prema podacima belgijskih pomorskih i obalskih službi, prenosi BBC.
Nacionalni štrajk u Španiji u sredu, 15. oktobra, uzrokovao je minimum usluga u transportu širom zemlje i prekid pojedinih usluga. Štrajk je organizvan kao znak solidarnosti sa palestinskim narodom, piše Euro Weekly News.
Više od 500 sindikalnih ogranaka na radnim mestima, kao i oko 50 društvenih i radničkih organizacija pridružilo se akciji. Protesti su se održavali u većim španskim gradovima i centrima, uključujući Malagu, Marbelju, Baskiju, Madrid i Barselonu.
Dodatni štrajkovi sindikata najavljeni su za 30. oktobar, ovoga puta kao protest protiv stagnacije plata u javnom sektoru.
U Grčkoj su radnici 14. oktobra napustili svoja radna mesta, brodovi i vozovi su zaustavljeni, a protest se održavao ispred zgrade Narodne Skupštine sa zahtevom da vlada odustane od predloga zakona koji bi legalizovao 13-časovni radni dan u privatnom sektoru, pisali smo na Mašini.
Radnici i sindikati upozorili su da bi takva promena ukinula osmočasovno radno vreme, urušila porodični i društveni život i normalizovala eksploataciju radnika. Grčka je već legalizovala šestodnevnu radnu nedelju i ima najnižu prosečnu satnicu u Evropskoj uniji.
Prvi štrajk iz istih razloga održan je 1. oktobra u Grčkoj.
Podsetimo i da su u Italiji od septembra aktivni masovni protesti sa zahtevom prekida odnosa sa Izraelom zbog genocida koji se vrši u Gazi. U Italiji su održana već dva generalna štrajka, o kojima smo pisali na Mašini. Prema procenama, u najvećim demonstracijama 5. oktobra učestvovalo je dva miliona ljudi.
„Bloquons tout“ (blokirajmo sve) je protestni pokret u Francuskoj koji se pojavio sredinom 2025. godine. Pokret je pozvao na opšti štrajk i nacionalnu blokadu 10. septembra 2025. godine, kao odgovor na mere štednje koje je predložila vlada premijera Fransoa Bajrua, pisali smo na Mašini.
Baš kao i u drugim evropskim zemljama, očigledno je da je nezadovoljstvo uzrokovano ne samo neposrednim merama i politikama, već i rastućom ekonoskom, socijalnom i političkom nesigurnošću.
„Mere štednje jesu povod, ali nezadovoljstvo je šire: osećaj nepravde, odbacivanje političkih elita, nepoverenje prema institucijama, želja za većom socijalnom pravdom i otpor prema klasičnoj reprezentativnoj politici. U pokret su ušli i oni koji su ranije bili deo nekih drugih protesnih pokreta (npr. bivši ,žuti prsluci’), ali i nove grupe koje su frustrirane ekonomskom i političkom situacijom u zemlji“, za Mašinu je ranije rekao Ivica Mladenović, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
A.G.A.
