Dana 9. januara, kvalifikovana većina država članica EU odobrila je sporazum, dok su Francuska, Poljska, Austrija, Mađarska i Irska glasale protiv, usled pritiska svojih poljoprivrednih sindikata. Francuski poljoprivrednici najavili su novi protest ispred Evropskog parlamenta u Strazburu 20. januara.
Trgovinski sporazum je pod kritikama zbog svoje neravnopravne prirode, prema kojoj bi EU izvozila automobile, auto-delove i hemikalije u zemlje Latinske Amerike, dok bi zauzvrat uvozila soju, bioetanol i govedinu. Sporazum takođe omogućava EU pristup eksploataciji kritičnih sirovina, poput litijuma, za koju je pokazano da ima razorne posledice po životnu sredinu.
Ekološki aktivisti dodatno upozoravaju da će sporazum povećati potražnju za glavnim uzročnicima krčenja šuma u Južnoj Americi, uključujući stočarstvo i proizvodnju soje.
Evropska konfederacija sindikata je pozvala institucije EU i države članice da u razmatranju sporazuma obezbede sledeće mere radi zaštite radnika:
- Snažan i kredibilan pristup poglavlju o trgovini i održivom razvoju, uz puno korišćenje procedura za promociju poštovanja osnovnih konvencija MOR-a i brzo i efikasno rešavanje problema u vezi sa radnim pravima;
- Jasno definisane prateće mere za radnike, uključujući efikasan pristup postojećim instrumentima prilagođavanja EU, kao što su Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji, ciljanu podršku radnicima u sektorima pogođenim restrukturiranjem povezanim sa sporazumom, kao i sveobuhvatni pregled uticaja na zapošljavanje i socijalni život, omogućavajući korektivne mere gde god to bude potrebno;
- Smislenu i dobro definisanu ulogu sindikata u praćenju i sprovođenju sporazuma, uključujući efikasne domaće savetodavne grupe i strukturirani dijalog sa sindikatima u zemljama Merkosura;
- Doslednu upotrebu alata za socijalnu uslovljenost koji su već dostupni EU, osiguravajući da trgovinske preferencije ostanu usklađene sa poštovanjem sindikalnih prava, kolektivnog pregovaranja i osnovnih radnih standarda.
Sporazum EU–Merkosur postao je još jedna tačka sukoba između institucija EU, vlada država članica i građana. Dok evropski zvaničnici sporazum predstavljaju kao priliku za ekonomski rast, poljoprivredni i radnički sindikati upozoravaju da se troškovi liberalizacije ponovo prelamaju preko onih koji već trpe pritiske tržišta, klimatske krize i deregulacije.
A.M.
