Tokom zvanične posete Kini, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, diskutovao je sa kompanijom China National Nuclear Corporation (CNNC) o saradnji na razvoju nuklearne energije. Priprema izgradnje nuklearne elektrane prethodno je vršena sa francuskom kompanijom EDF, o čemu smo pisali na Mašini. Francuska zapravo nije bila jedini potencijalni partner.
Šta zapravo možemo od svih tih dogovora očekivati i kako da ih tumačimo, za Mašinu komentariše Stefan Aleksić, glavni i odgovorni urednik portala Nuklearna perspektiva.
Aleksić kaže da javnost o navodnim dogovorima saznaje iz saopštenja Demokratske stranke. „Drugim rečima: javnost zapravo ne zna da li je bilo bilo kakvih pregovora koji su se ticali izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji niti da li je bilo kakvih pregovora uopšte bilo“, kaže Aleksić.
Podsetimo, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović u februaru je najavila faznu pripremu izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, u trajanju od četiri godine. Međutim, ono što je izostalo iz ovih planova jeste dostupnost dokumenata i studija javnosti.
Naš sagovornik dodaje da se valja podsetiti da „kada se latite tehnologije kao što je nuklearna energija – zapravo nije neuobičajeno da u isto vreme za različite komponente programa – jer ovaj program nije samo kupiti licencu i izgraditi – oslanjate na različite partnere“.
A uz to, smatra Aleksić, treba podsetiti i da je ova industrija veoma integrisana uprkos geopolitičkim natezanjima, trgovinskim, pa čak i pravim, ratovima.
„I još jedna stvar – kineska nuklearna industrija ima neke prednosti u odnosu da ,zapad‘: u Kini se reaktori grade neverovatno brzo i neverovatno efikasno i time neverovatno jeftino – Kina je jednostavno nenadmašna u ovome. Sa druge strane, zapadni projekti – Vogl, Hinkli, Sizvel, Flamanvil – skandalozno su spori, redovno probijaju rokove i vrlo često ekstremno koštaju“, objašnjava Aleksić.
Nuklearna elektrana redefiniše suverenitet jedne države
Ipak, glavni problem nije tehnološke prirode, smatra sagovornik Mašine.
„Već činjenica da je projekat inkorporiranja nuklearne energije u naš energetski miks potpuno netranspatentan a državna administracija ni minimum napora ne ulaže da on postane transparentniji: naprosto ga vodi kao jednu beskrajnu PR kampanju i ništa više od toga dok je javnost uključena isključivo kao pasivni recipijent poruka opremljenih ušećerenom vizijom budućnosti“, ističe on.
„A nuklearna elektrana je kapitalni projekat koji redefiniše suverenitet jedne države za čitav naredni vek – i sada je gotovo sigurno da će eventualna izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji biti naš najveći infrastrukturni projekat ovog veka. A bez široke stručne rasprave, jasne zakonske arhitekture i konsenzusa društva, svaki nuklearni projekat u Srbiji biće i politički ranjiv“, zaključuje Aleksić.
U potpunosti zavisimo od stranog partnera
Šta je onda plan Srbije za izgradnju nuklearni elektrane – ne može da se pretpostavi, kaže Aleksić.
„Kad se projekat vodi kao beskrajni PR, onda javnost i ne može ni da pretpostavi šta je u planu. Prvo se govorilo o malim modularnim reaktorima (a oni i dalje stoje kao rešenje u nekim dokumentima) pa o EDF-u kao partneru, pa je neko vreme Rosatom navođen kao partner, pa zatim opet EDF a sada, možda, Kina“, navodi naš sagovornik.
Problem je u tome i što neki od ovih partnera neće imati kapaciteta za strane projekte, dodaje Aleksić.
„Francuska planira ogromnu ekspanziju kod kuće, SAD takođe, a partnerstvo sa Rusijom je zbog geopolitičkih okolnosti i naše nezavidne pozicije poprilično slabo verovatno. Tako da izgleda da mi možda i nemamo sa kim da gradimo tu elektranu. Povrh svega – naši interni kapaciteti su minimalni, jer smo se doveli u takav položaj da u potpunosti zavisimo od stranog partnera“, zaključuje Aleksić.
A.G.A.
