Rezultati istraživanja ukazuju da su mladi bili izloženi različitim oblicima seksualnog uznemiravanja – verbalnim, neverbalnim, fizičkim i digitalnim – a među počiniocima su i vršnjaci i odrasle osobe.
Uprkos rasprostranjenosti ovog problema, mali broj nastavnika i članova školskog osoblja navodi da ima neposredna ili posredna saznanja o slučajevima seksualnog uznemiravanja među učenicima. To potvrđuju i sami mladi, budući da se svega 5,2 odsto njih sa ovim iskustvom obratilo nastavnicima, dok je 4,7 odsto pomoć potražilo od stručnih službi u školi.
Više od 70 odsto ispitanih učenika i učenica navelo je da najveće poverenje za razgovor i podršku ima u svoje vršnjake, dok gotovo petina nije razgovarala ni sa kim o iskustvu seksualnog uznemiravanja.
Istraživanje je pokazalo i da polovina nastavnog osoblja smatra da nema dovoljno znanja ili da ima samo delimična znanja o tome kako da pomogne učenicima u konkretnim situacijama, posebno kada su počinioci odrasle osobe.
Nalazi ukazuju i na prisustvo zabrinjavajućih stavova među mladima. Svaki drugi srednjoškolac i svaka treća srednjoškolka smatraju da učenik ili učenica svojim ponašanjem ili oblačenjem mogu seksualno „izazvati” nastavnika, instruktora ili poslodavca. Takođe, polovina mladih smatra da je devojka odgovorna ukoliko dobrovoljno pošalje intimnu fotografiju ili snimak, a druga osoba taj sadržaj kasnije prosledi ili javno objavi.
Slični stavovi prisutni su i među nastavnim osobljem. Trećina ispitanika veruje da učenici svojim oblačenjem mogu seksualno da izazovu starije osobe, dok četvrtina smatra da muškarci ponekad imaju seksualne nagone koje ne mogu da kontrolišu.
Autorke istraživanja ocenjuju da ovakvi rezultati ukazuju na nerazumevanje odnosa moći i odgovornosti, kao i na postojanje rodnih stereotipa i mizoginih stavova među mladima i odraslima.
Učenici i učenice izrazili su potrebu za više razgovora, radionica i edukativnih aktivnosti o seksualnom uznemiravanju, kao i za jasnijim stavom odraslih o nultoj toleranciji prema nasilju. Istovremeno, traže veće poverenje u mlade koji prijavljuju nasilje, obuke za nastavnike i dosledno sankcionisanje počinilaca.
Ohrabruje podatak da dve trećine nastavnog osoblja smatra da ima odgovornost da reaguje na slučajeve seksualnog uznemiravanja koje vrše odrasle osobe u školi, tokom stručne prakse ili učenja kroz rad, te najavljuju pokretanje konkretnih aktivnosti u svojim školama.
Autorke istraživanja podsećaju da srednje stručne škole pohađa oko 166.000 mladih u Srbiji, kao i da učenici značajan deo obrazovanja provode van škole, posebno u sistemu dualnog obrazovanja, gde do 60 odsto vremena provode kod poslodavaca u realnim radnim uslovima.
Celokupno istraživanje možete pronaći na sajtu Autonomnog ženskog centra (AŽC).
A.Đ.
