Deo Bulevara despota Stefana biće zatvoren na dve godine, odnosno do završetka radova na izgradnji saobraćajnog tunela ispod centra grada. Potpuno zatvaranje dela Bulevara planirano je za avgust ove godine.
Saobraćajni inženjer Igor Velić ističe da će zatvaranje Bulevara despota Stefana na dve godine smanjiti kvalitet života građana koji žive u toj ulici i stvoriti niz problema.
„Biće onemogućen prolaz vozilima hitne pomoći na primer, policijskim vozilima… Dakle trebalo bi da se razmisli, ako se to već zatvara, da mora da bude oslobođen prostor za vozila hitnih službi, koje spasavaju ljudske živote. Dve godine je poprilično veliki period i svašta može da se desi“, kaže Velić.
Sagovornik Mašine se pita i da li se uopšte razmišljalo o svim trgovinskim objektima i poslovnim prostorijama koje se tu nalaze – kako će da se omogući dolazak na posao, odlazak sa posla, prijem robe i uopšte normalno poslovanje u periodu od dve godine.
„Drugi veliki problem sam promet te ulice, javni gradski prevoz, teretna motorna vozila… Da li su oni uopšte razmišljali o alternativi, na koji način će to da se rasporedi s obzirom na to da Beograd već ima problem sa zagušenjima u saobraćaju“, navodi Velić.
Primenjeno najlakše i najjeftinije rešenje
Saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata „Centar“ – Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Ivan Banković za Mašinu kaže da su informacije o zatvaranju ulice zbog radova na izgradnji tunelske veze bile poznate već godinu dana i objašnjava kako je baš poslednje rešenje odabrano.
„Prema mojim saznanjima, stručnjaci su predlagali gradskim čelnicima više mogućih rešenja, ali je na kraju primenjeno samo ono što je iziskivalo najmanje truda, novca i angažovanja. Konkretno, čak je postojala ideja da se izgradi privremeni nadvožnjak u Bulevaru despota Stefana, koji bi koristila isključivo vozila javnog gradskog prevoza tokom trajanja radova (1+1 saobraćajna traka), ali je ocenjeno da je to skupo za gradsku upravu i da nije potrebno“, navodi Banković.
Velić ističe da u Beogradu javnost često nije uključena u saobraćajna tehnička rešenja i da u tom smislu nema participacije i aktivnog učešća građana i saobraćajnih stručnjaka.
„Tako da se tačno vidi da neko namerno isključuje struku iz saobraćajnog planiranja i tehničkog regulisanja saobraćaja u Beogradu i da se isključuju građani koji su korisnici tog prostora i koji žive tu i najbolje znaju šta im treba i šta treba da se poboljša. Oni sve te neke projekcije rade u zatvorenim kabinetima i kao da ne brinu o krajnjem korisniku nekog prostora“, kaže Velić.
Velić ističe da je moguće da se radi na profesionalan i kvalitetan način, ali da je bitno da ljudi koji se zapošljavaju unutar gradske uprave i sekretarijata budu ljudi čije znanje i obrazovanje nije upitno i nisu na svoju poziciju došli kroz političke veze i nepotizam.
„Imamo problem s kadriranjem unutar svih mogućih institucija, a samim tim kad vi loše iskadrirate unutar Sekretarijata za saobraćaj, unutar Ministarstva za saobraćaj, u startu ti ljudi koji znaju da tu nisu zato što ih je njihovo znanje i obrazovanje preporučilo za tako nešto i oni će gledati da svi ljudi koji su stručni u startu budu isključeni iz nekog procesa donošenja odluka“, navodi Velić.
Pokazna vežba za metro
Jedino što sada može da se uradi, navodi Banković, jeste maksimalno poboljšanje i optimizacija kapaciteta i redovnosti linija javnog gradskog prevoza i privlačenje većeg broja građana da koriste javni prevoz umesto sopstvenih vozila, uspostavljanje svakodnevnih dežurstva patrola saobraćajne policije na kritičnim tačkama u cilju boljeg regulisanja saobraćaja i uvođenje adaptibilne saobraćajne signalizacije koja će pravovremeno vozačima ukazivati koji su alternativni pravci manje opterećeni u realnom vremenu.
„Nažalost, zbog trenutnih ograničenja u kapacitetu BG voza, ne možemo mnogo da se oslonimo na to prevozno sredstvo. Da se razmišljalo na vreme, gradska železnica bi nam bila izuzetno dobra alternativa naročito u kombinaciji sa sistemom ,Park&Ride‘ koji bi bio jako važan u Krnjači kao presedačkoj tački. Međutim, očigledno niko iz gradske vlasti nije želeo da razmišlja na duže staze i sve je prepušteno slučaju i od danas do sutra“, kaže Banković.
Sagovornik Mašine dodaje da posledice takvog stanja osećamo, a tek ćemo ih osećati narednih godina.
„Za mene su radovi u Bulevaru despota Stefana pokazna vežba i neka vrsta generalne probe pred početak kopanja na trasi metroa. Važno je da razumemo da ne postoji magično rešenje koje se može primeniti preko noći, to se planira mesecima, pa i godinama unapred, a nažalost Beograd je na tom testu više puta pao“, zaključuje Banković.
A.G.A.
