„Osam godina je prošlo od kada su novi standardi zaštite vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu, u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice. Međutim, u 2025. godini emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije su i dalje bile ukupno 6,6 puta veće od dozvoljenog“, navodi se u saopštenju.
Termoelektrane na ugalj obuhvaćene NERP-om u BiH bile su najveći emiteri sumpor-dioksida (SO2) u regionu, sa 196.940 tona ili 12,7 puta više od dozvoljenog. Srbija je sledila sa 177.756 tona, ili emisijama 5,1 puta većih od dozvoljenih.
Emisije SO2 na nivou regiona su se samo umereno smanjile od 2018. godine, i uz to, ograničenja emisija su bila stroža u 2025. godini nego u prethodnim godinama, što je dovelo do još većih neusklađenosti.
Najveći zagađivač SO2 u regionu je bila termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini, koja je, uprkos izgrađenom sistemu za odsumporavanje, imala najviše emisije od kada su pravila o kontroli zagađenja stupila na snagu 2018. godine (115.079 tona).
Drugi najveći emiter je bila termoelektrana Nikola Tesla B (blok B1 i B2) sa 77.470 tona, što je više nego prethodne godine i 5,7 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti.
Iako je postrojenje za odsumporavanje u TE Kostolac B konačno dobilo upotrebnu dozvolu u januaru 2023. godine, posle godina kašnjenja i probnog rada, u 2025. godini, termoelektrana je emitovala 17.452 tone SO2, što je i dalje 3,3 puta više nego dozvoljeno, i znatno više nego prethodne godine.
Nikola Tesla B najveći emiter azotnih oksida
Zagađenje prašinom iz termoelektrana na ugalj u regionu bilo je 2,9 puta veće od dozvoljenog u 2025. godini, i dostiglo je najviši nivo od 2018. godine. Ovo se dogodio usled ogromnog povećanja emisija iz TE Bitolj u Severnoj Makedoniji.
Kao i u 2024. godini, ukupne emisije azotnih oksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om u 2025. godini iznosile su 1,4 puta više od dozvoljenog. Srbija je ponovo među zemljama koji su premašile dozvoljene granice, pri čemu je Nikola Tesla B emitovala najviše u regionu – 11.247 tona.
„Pored kršenja NERP-a, krajem 2023. godine istekao je rok za zatvaranje najmanjih i najstarijih elektrana u okviru derogacije ,izuzeća‘. Sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu ovom pravilu – Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija – i dalje ga krše. Morava i Kolubara A i dalje rade, više od dve godine nakon što su morale biti zatvorene“, piše u saopštenju.
Kako se dodaje, Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je nekoliko postupaka zbog kršenja propisa, uključujući protiv Srbije, potvrđujući nezakonit rad termoelektrana na ugalj. Međutim, nijedna vlada nije kaznila elektroprivrede, niti imaju jasne i realistične planove za usklađivanje i/ili zatvaranje termoelektrana.
„Neophodno je da se postojeći propisi konačno primenjuju“
Kako se u saopštenju navodi, primena konačnog režima Mehanizma EU za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) započeta je u januaru 2026. godine, povećavajući troškove izvoza električne energije i dodatno smanjujući profitabilnost termoelektrana na ugalj u regionu. Poslednjih godina, Srbija je zabeležila pad proizvodnje električne energije iz uglja, uprkos tome što nije zatvorila nijednu elektranu.
„U nekim zemljama Zapadnog Balkana sada imamo najgore od oba sveta: pad proizvodnje električne energije iz uglja bez jasnog plana za ublažavanje socio-ekonomskih posledica, u kombinaciji s visokim – a u nekim slučajevima čak i pogoršavajućim – nivoom zagađenja. Umesto da provode mere zaštite od zagađenja, vlade zatvaraju oči. Ovo ide daleko šire od ljudskog zdravlja i životne sredine, pravo u srž temeljnih principa kao što je jednakost pred zakonom“, ističe Davor Pehchevski, koordinator za energetiku na Balkanu u Bankwatchu.
Hristina Vojvodić iz CORE-a kaže da CBAM nije stvorio problem, već da ga je samo ogolio.
„Ugalj više nije ni jeftin, ni pravno održiv, ni društveno prihvatljiv. Prava dekarbonizacija počinje prestankom tolerisanja nezakonitog rada termoelektrana. Posle dvadeset godina od stupanja na snagu Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, vlade Zapadnog Balkana potrošile su sve izgovore za kašnjenje: sada moraju kazniti nezakonito zagađenje, objaviti realne planove za prestanak korišćenja uglja i obezbediti da svaka klimatska mera zaista vodi smanjenju emisija, zaštiti zdravlja građana i pravednoj tranziciji”, navodi Vojvodić.
Darjana Macanović iz RERI-ja tvrdi da dugogodišnji problemi poput prekoračenja dozvoljenih emisija, rada termoelektrana bez zakonom propisanih dozvola, kao i postupaka pred Sekretarijatom Energetske zajednice ukazuju da se radi o sistemskom neispunjavanju preuzetih obaveza u oblasti zaštite životne sredine i energetike.
„Zvanični podaci pritom sve jasnije pokazuju da oslanjanje na fosilna goriva ne garantuje energetsku sigurnost, već održava zavisnost od sistema čiji stvarni ekonomski, ekološki i društveni troškovi često ostaju van fokusa javne rasprave. Neophodno je da se postojeći propisi konačno primenjuju, a odluke o budućnosti energetskog sektora moraju biti zasnovane na činjenicama i stvarnim troškovima postojećeg modela“, kaže Macanović.
A.G.A.
