Ovogodišnji selektor i predsednik Odbora Bitefa, Spasoje Ž. Milovanović, najavio je sedam predstava koje će biti igrane na 59. Bitefu – najvećem i najstarijem međunarodnom pozorišnom festivalu u Srbiji.
U prethodnim danima, predstave su počele da se otkazuju, a učešće odbija.
Podsetimo, prošle godine, nakon više od pola veka, Bitefa nije bilo, makar ne u institucionalnom obliku. Na Mašini se možete podsetiti i zašto, kao i i kako je nastao ne:Bitef.
Oliver Frljić nije znao da je njegova predstava na programu
Kao deo glavnog programa 59. Bitefa navodi se predstava „Crno zlato“ reditelja Olivera Frljića, ali on tvrdi da sa time nije bio upoznat i da je tek iz medija čuo da se njegova predstava nalazi na programu.
Kako je za Danas rekao, prošle godine je ugrožena autonomija najvažnijeg pozorišnog festivala u Srbiji i vlasti u Srbiji su time nanele nepopravljivu štetu Bitefu i kulturnom prostoru Srbije i regiona.
„Bilo bi zaista žalosno kada bi Crno zlato poslužilo kao alibi da se zaboravi taj cenzorski čin. Ne verujem da se kontinuitet Bitefa može obnoviti bez suočavanja s činjenicom da je njegova autonomija jednom već bila politički pogažena“, naveo je Frljić za Danas.
Podsetimo, Milo Rau je prošle godine bio meta cenzure zbog svojih javno izrečenih stavova o ekstraktivizmu u Srbiji. Međutim, da to nije bio njegova predstava, bila bi sporna bilo koja druga, jer nijedna nije mogla da odgovara vlastima, za Mašinu je prošle godine objasnila Ana Vujanović, bivša članica umetničke direkcije Bitefa.
„Odbor zapravo nije hteo ni da gleda predstavu niti ih je to zanimalo – oni su cenzurisali osobu, Mila Raua, švajcarskog reditelja, zato što je on na prošlogodišnjem otvaranju Bitefa govorio o ekstraktivizmu i pominjao je iskopavanje litijuma u Srbiji. Ovo je strašno uznemirilo kako nemačke, tako i srpske vlasti zato je on zapravo postao persona non grata“, rekla je Vujanović.
„Sa užasom posmatram šta se događa u poslednje dve godine“
Slovenački reditelj Žiga Divjak takođe smatra da je mešanje politike u umetničku slobodu neprihvatljivo, a da je sankcionisanje umetnika koji kritički preispituju društvo u svojoj je osnovi nedemokratsko.
„Bitef je za naš region izuzetno važan festival sa bogatom tradicijom, zato sa užasom posmatram šta se s njim događa u poslednje dve godine“, za Danas je rekao Divjak, čija je predstava „Anhovo“ bila deo glavnog programa 59. Bitefa.
„Gostovanje predstave na ovogodišnjem Bitefu ne podržavam i ni sam neću učestvovati na festivalu. Kao reditelj nemam neposrednu moć da odlučujem o tome gde predstava gostuje, ali sam svoje neslaganje preneo pozorištu i uveren sam da do gostovanja neće doći”, istakao je Divjak za Danas.
Prema pisanju Danasa, poziv za učešće na Bitefu odbila je nemačka trupa Gob Squad, a portugalska trupa Teatro Praga povukla je učešće uz obrazloženje da bi njihov ostanak mogao biti protumačen kao legitimizacija stanja u kojem su ugrožene umetnička sloboda, autonomija i kulturni pluralizam.
Predstava „Osvajalec“ u produkciji Mestnog gledališča ljubljanskog izabrana je u selekciju Bitef festivala početkom maja. Slovenački reditelj Sebastijan Horvat i dramski pisac Milan Ramšak Marković odbili su da njihova predstava bude igrana na 59. Bitefu.
„Odluka nije bila laka i to ne samo zato što nas za Bitef festival vežu neka od najlepših iskustava u našoj trinaestogodišnjoj profesionalnoj saradnji već i zbog toga što smo se radovali da se predstava nastala po tekstu velikog Andreja Hienga na neki način vrati kući u Beograd (gde je u JDP 1970. godine ,Osvajalec‘ prvi put izveden). I pored toga nismo imali nikakve nedoumice u vezi sa tim šta treba da uradimo jer znamo da je u situaciji u kojoj se nalazi Bitef naša dužnost pre svega da izrazimo solidarnost sa našim kolegama koji su postali meta državne cenzure“, poručili su Horvat i Ramšak Marković.
Bitef ćemo jednog dana graditi ispočetka, svi zajedno
Kako su u saopštenju naveli Horvat i Ramšak Marković, ono što je možda i važnije od toga je da situaciju sa Bitefom ne posmatraju izdvojeno od šire društvene slike jer je ovaj festival samo poslednja (institucionalna) žrtva koja je pala u Srbiji, „koja koliko god da je strašna, nije ni blizu onome što se već godinama radi sa radnicima u drugim sektorima“.
„Sada je došao red na pozorište pa zato danas kada je i naša pozorišna kuća na udaru, isto kao i svih ovih godina kada je kapital gasio fabrike i otimao rudna bogatstva, pozivamo na širu društvenu solidarnost – svesni da se jedino udruženi možemo suprotstaviti represiji na ovom nivou. Želimo ovim činom da uputimo snažnu poruku ljubavi i solidarnosti studentima, narodu Srbije i samoorganizovanim zborovima jer iako ove godine (institucionalnog) Bitefa neće biti, to ne znači da ga nećemo jednog dana graditi ispočetka. Svi zajedno“, zaključili su autori.
Milovanović: Legitimno je ne prihvatiti poziv
Spasoje Ž. Milovanović, predsednik Odbora Bitefa i selektor festivala za Nova.rs rekao je da je legitimno pravo svakog da odustane od učešća na festivalu.
„Takođe je legitimno i ne prihvatiti poziv. Nama je najbitnije da su oni bili pozvani na festival iz umetničkih razloga. A odustali su od učešća na Bitefu iz razloga koji nemaju veze niti sa organizacijom festivala, niti sa timom koji radi Bitef, već političkih. Dakle, legitimo je odustati, a da li se ja sa time slažem, ili ne, irelevantno je“, rekao je Milovanović.
Nezavisni radnik u kulturi i koreograf, Miloš Janjić, takođe smatra da je povlačenje predstava sa ovogodišnjeg Bitefa legitimno i podržava kolege iz inostranstva koje se odluče za takav potez.
„Svi mi volimo Bitef. Niko ne želi da se bilo šta loše desi Bitefu – već mu se dovoljno lošeg desilo – i festivalu i teatru“, objašnjava Janjić.
Naravno, dodaje koreograf, Bitef je jedan od najznačajnijih festivala u ovom delu Evrope i biti selektovan i pozvan je velika čast.
„Ali, ovaj Bitef nije Bitef kakav je ranije bio. Nakon svega što je prošao tokom prethodne godine – ukidanje budžeta i represivnih mere kao što je cenzura – ovo je logična reakcija i solidarni duh prema kolegama, umetnicima iz Srbije, koji se ovde suočavaju sa represijom skoro svakodnevno, na različitim nivoima i instancama, kako na nezavisnoj sceni tako i na institucionalnoj. Veoma sam zahvalan što naše inostrane kolege prepoznaju našu borbu za očuvanje i institucija i festivala i programa i čitave savremene kulturno-umetničke produkcije koja je znatno urušena i osiromašena, između ostalog i zbog najavljene svetske izložbe Ekspo 2027“, navodi Janjić.
Milovanović smatra da je neodržavanje Bitefa prošle godine predstavljalo ozbiljan i nedopustiv presedan u istoriji festivala, iako on sa time nema ništa i nema razloga da se izjašnjava, rekao je za Danas.
„Kao predsednik Odbora i selektor prihvatio sam odgovornost za ovogodišnji Bitef. Moj zadatak bio je i jeste da, zajedno sa Odborom, omogućim da se festival održi, sačuva i vrati fokus na ono zbog čega postoji – na umetnost i predstave“, naveo je Milovanović.
Obmana je zažmuriti na prošlu godinu i tvrditi da Bitef ove godine predstavlja nov početak i da je sada sve u najboljem redu, smatra Janjić i dodaje da ne može jedna osoba ili neko drugo strukturno telo da pod pritiskom reanimira i nasilno oživljava Bitef – tako nešto može samo zajednica.
„Bitef će ponovo biti svetski festival kada se napravi uz koncenzus zajednice“, zaključuje Janjić.
A.G.A.
