Biro za društvena istraživanja (BIRODI) zatražio je razrešenje direktora Agencije za sprečavanje korupcije Dejana Damnjanovića zbog toga što je, prema podacima iz registra javnih funkcionera, gotovo 22 meseca istovremeno obavljao dve javne funkcije.
Damnjanović je, prema podacima koje navodi BIRODI, od 21. januara 2020. do 31. decembra 2024. godine bio predsednik Skupštine Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB), dok je za direktora Agencije za sprečavanje korupcije stupio 27. februara 2023. godine. To znači da je do kraja 2024. godine obavljao obe funkcije istovremeno.
Prema istom registru, Damnjanović je kao direktor Agencije imao prijavljen mesečni neto prihod od 503.331,25 dinara, dok je kao predsednik Skupštine JRB-a primao 129.000 dinara mesečno. Ukupan prijavljeni mesečni neto prihod po oba osnova iznosio je 632.331,25 dinara.
Damnjanović od 31. decembra 2024. godine više nije na funkciji predsednika Skupštine JRB-a, ali BIRODI smatra da to ne zatvara pitanje zakonitosti prethodnog paralelnog obavljanja dve funkcije, kao ni odgovornosti onih koji su takvo postupanje omogućili.
Saglasnost Veća Agencije
Iz Agencije za sprečavanje korupcije potvrđeno je da je Damnjanović istovremeno obavljao dve funkcije na osnovu rešenja Veća Agencije kojim mu je data saglasnost.
BIRODI zato traži da se utvrdi kada je Damnjanović podneo zahtev za saglasnost, kada je Veće donelo odluku, koji članovi su učestvovali u odlučivanju i kako su glasali, kao i na osnovu kog pravnog obrazloženja je zaključeno da direktor Agencije može istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju.
Organizacija posebno problematizuje pitanje da li je Veće imalo zakonski osnov da direktoru nezavisnog državnog organa, koji je nadležan upravo za kontrolu sukoba interesa, odobri obavljanje druge javne funkcije.
Ukoliko se utvrdi da je saglasnost bila suprotna zakonu, BIRODI smatra da odgovornost ne bi trebalo da se ograniči samo na Damnjanovića. Zbog toga od Skupštine traži i pokretanje postupka za razrešenje članova Veća koji su bili u mandatu i učestvovali u donošenju sporne odluke, ukoliko se utvrdi da su postupali protivno zakonskim odredbama.
BIRODI traži i reakciju tužilaštva
BIRODI je pozvao nadležno javno tužilaštvo da pribavi kompletnu dokumentaciju i ispita da li u postupanju direktora Agencije i članova Veća postoje elementi krivične odgovornosti.
Kako navode, trebalo bi ispitati i eventualnu primenu odredaba Krivičnog zakonika koje se odnose na zloupotrebu službenog položaja, kao i na saizvršilaštvo i druge oblike učešća u izvršenju krivičnog dela.
BIRODI pritom naglašava da ne prejudicira postojanje krivične odgovornosti Damnjanovića ili članova Veća, već da to mogu utvrđivati isključivo nadležno tužilaštvo i sud.
Organizacija od Agencije za sprečavanje korupcije traži da objavi zahtev Damnjanovića za davanje saglasnosti i datum njegovog podnošenja, rešenje Veća kojim mu je omogućeno istovremeno obavljanje funkcija, pravno obrazloženje odluke, sastav Veća u trenutku glasanja, podatke o izjašnjavanju svakog člana i zapisnik sa sednice na kojoj je odluka doneta.
BIRODI navodi da institucija koja kontroliše integritet drugih javnih funkcionera ne sme imati niže standarde kada je reč o sopstvenom direktoru i članovima svog Veća.
U saopštenju se ukazuje i na pad Srbije na Indeksu percepcije korupcije Transparency International. Prema podacima koje navodi BIRODI, Srbija je sa 36 poena u 2023. godini pala na 33 poena u 2025. godini, dok je na rang-listi pala sa 104. na 116. mesto.
BIRODI ocenjuje da je zbog toga posebno važno utvrditi da li su rukovodstvo i Veće Agencije poštovali pravila o nespojivosti funkcija čiju primenu ta institucija kontroliše kod drugih javnih funkcionera.
Mašina je za komentar na ove navode upitala i Agenciju za sprečavanje korupcije, a odgovor ćemo, ukoliko pristigne, objaviti naknadno.
A.Đ.
