„Korišćenje šumske biomase za dobijanje energije pojačava, intenzivira i širi seču. To degradira šumske ekosisteme, iscrpljuje biološku raznovrsnost i zemljište i šteti sposobnosti šuma da održava ekosisteme i sistemske procese koji podržavaju život“, objašnjavaju iz organizacije Earth Thrive.
Kako naglašavaju, šumama i šumskim zajednicama trebaju stotine godina da bi se formirale i dostigle punu snagu i ekocidno je poseći ih, izgoreti ih u roku od par sati i pretvoriti u dim za energiju za koju je dokazano da je ne samo štetna po Prirodu nego i doprinosi klimatskim promenama.
Zahteva se da se sredstva preusmere u mere energetske efikasnosti i druge mere koje štite prirodu
Earth Thrive se zato organizovao i zajedno sa još 40 organizacija iz Srbije, Balkana, Evrope i sveta, poslao otvoreno pismo nemačkoj državnoj razvojnoj banci u kom se zahteva da prestane da finansira ovaj, po Prirodu izuzetno štetan način dobijanja energije. Od KfV /KfW se traži da prekine finansiranje energije iz šumske biomase u Srbiji kako bi se izbegli dalji rizici degradacije šuma i zarobljavanje Srbije u zavisnost od visokougljeničnih izvora energije.
„Pozivamo KfW da obustavi projekat i sva sredstva za energiju dobijenu iz šumske biomase u Srbiji i da preusmeri podršku Srbije na mere energetske efikasnosti i očuvanja, kao i energije vetra, sunca i geotermalne energije koje štite Prirodu i javno zdravlje. Takođe vas molimo da objavite detalje najnovijeg sporazuma koji su vaša banka i Vlada Srbije potpisale u vezi sa ovim projektom“, navodi se u otvorenom pismu.
Termoelektrane na drvnu biomasu ugrožavaju šume
„KfV /KfW je glavni finansijer kontroverznog Programa za obnovljivu energiju u jugoistočnoj Evropi – razvoj tržišta biomase u Srbiji, od 32 miliona evra, koji je započeo 2017“, navodi se u pratećem saopštenju. Kako se nastavlja, ovaj program je doveo do izgradnje četiri kombinovane termoelektrane (CHP/CHP) u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, od kojih svaka ima kotao na drva i jedan veći kotao na fosilna goriva.
„Ne možemo da nađemo objavljene informacije o poreklu drveta koje se sagoreva u četiri postrojenja koja su već izgrađena sredstvima KfW-a, niti o očekivanom izvoru (sirovina) drveta za nova CHP postrojenja na biomasu. Obzirom ovo da nisu postrojenja koja koriste takozvano ‘otpadno’ drvo, pretpostavljamo da će nabavljati šumsko drvo“, navodi se u otvorenom pismu.
Po navodima iz otvorenog pisma, KfV /KfW je 14. maja 2024. odobrio dva nova ugovora za dodatnih 9,9 miliona evra zajma za još šest postrojenja na drvnu biomasu u još šest opština. Kako komentarišu aktivisti, potpuni detalji sporazuma za drugu fazu ostaju neotkriveni.
„Planirana investicija ugrožava šume u Srbiji, utičući na raznovrsne divlje životinje i ekosisteme koje oni podržavaju, i pogoršava postojeće visoke nivoe zagađenja vazduha“, smatraju predstavnici civilnog društva.
Kako se u ističe u saopštenju, bespravna seča je rasprostranjena u Srbiji i ne postoji adekvatan pravni i administrativni okvir za zaštitu šuma i svih sisara, ptica, gljiva i drugih oblika života koji od njih zavise.
Iz organizacija podsećaju na to da je 2021. 500 naučnika putem otvorenog pisma upozorilo da će dodatna seča šuma za bioenergiju „pojačati zagrevanje decenijama i vekovima. To je tačno čak i kada drvo zamenjuje ugalj, naftu ili prirodni gas“. Štaviše, deo tog „klimatskog finansiranja“ iskorišćen je za izgradnju novih kotlova na fosilna goriva pored onih na drva.
Kovačević: „Sipanje dodatnog novca u spaljivanje drveća za toplotu znači hranjenje nelegalnih aktivnosti seče“
„Industrijska šumska biomasa je u suprotnosti sa urođenim i neotuđivim pravima Prirode i njenim korišćenjem se krše prava šuma i živih šumskih zajednica da žive i postoje, bujaju i prirodno se razvijaju. Oštro se protivimo širenju industrijske šumske biomase u Srbiji, na Balkanu i šire“, kaže Zoe Lujić iz Earth Thrivea.
Nataša Kovačević, aktivistkinja za dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja iz CEE Bankwatch Networka je ocenila da se ne može sakupiti dovoljno drveta da pokrije planove Srbije za daljinsko grejanje na biomasu bez nanošenja ozbiljne štete šumama u zemlji. Kako je dodala:
„Sipanje dodatnog novca u spaljivanje drveća za toplotu znači hranjenje nelegalnih aktivnosti seče, pogoršanje već lošeg kvaliteta vazduha i podsticanje klimatske krize. Takođe istiskuje sredstva koja su hitno potrebna za održivija energetska rešenja“.
Almut Ernsting iz Biofulewatcha smatra da KfV /KfW mora da prekine dalju podršku energiji iz biomase u Srbiji, ponovo proceni prioritete finansiranja i podrži stvarne alternative grejanja kao što su solarna, geotermalna, primena velikih toplotnih pumpi i mere energetske efikasnosti kako bi se osigurale istinske klimatske i prirodne koristi. „Gospodin Sven Giegold, državni sekretar u Federalnom ministarstvu za ekonomske poslove i klimatske mere i predsednik Upravnog odbora KfV /KfW-a, treba da interveniše kako bi osigurao da KfV /KfW izvrši reviziju u tom smislu“, dodao je Ernsting.
„Nemačka ima ogromnu odgovornost za uništavanje šuma širom sveta. Nije prvi put da BMZ finansira projekte koji promovišu sagorevanje šumske biomase. Ne možemo prihvatiti da nemačka razvojna banka KfV /KfW postane instrument za promovisanje štete po klimu na međunarodnom nivou. Potrebno je temeljno preispitivanje“, izjavila je Jana Balenthien, aktivistkinja za šume ROBIN VOOD-a / Robin Wood i članica nemačke mreže German network ausgebrannt.
I.K.
