Studija objavljena u naučnom časopisu Nature dolazi u trenutku kada šumski požari zahvataju šume oko Atine, dok Francuska izdaje upozorenja zbog ekstremne vrućine za velika područja zemlje, a Velika Britanija prolazi kroz najtoplije dane u godini.
Kako se u tekstu Gardijana navodi, lekari nazivaju vrućinu „tihim ubicom“ jer odnosi mnogo više života nego što većina ljudi shvata. Stopa smrtnosti u 2023. godini bila bi 80% veća da ljudi nisu prilagodili svoje živote rastućim temperaturama tokom poslednje dve decenije, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine.
Kako smo ranije pisali, klimatske promene negativno utiču na zdravlje preko dve milijarde radnika godišnje, dok postojeće mere zaštite na radu ne mogu da prate postojeće rizike.
Za sada je 2023. godina zabeležena kao najtoplija globalno, a kako Gardijan piše, očekuje se da će 2024. uskoro zauzeti njeno mesto.
Istraživači su otkrili da će hladnije zemlje u Evropi, kao što su Velika Britanija, Norveška i Švajcarska, imati najveći relativni porast broja natprosečno toplih dana. Međutim, apsolutni broj smrtnih slučajeva i dalje će biti najveći u južnoj Evropi, koja je bolje prilagođena vrućem vremenu, ali je više izložena ekstremnim temperaturama.
Smrtnost povezana sa vrućinom u 2023. godini bila najviša u Grčkoj, sa 393 smrtna slučaja na milion ljudi, zatim u Italiji sa 209 smrtnih slučajeva na milion i u Španiji sa 175 smrtnih slučajeva na milion.
Neefikasne mere prevencije
U 2003. godini, toplotni talas je usmrtio 70.000 ljudi širom kontinenta i naterao zvaničnike da hitno postave sisteme ranog upozoravanja i planove za prevenciju. Međutim, skoro dve decenije kasnije, broj smrtnih slučajeva usled rekordnih vrućina 2022. godine, koje su odnеlе više od 60.000 života, ostavlja istraživače da se pitaju koliko su mere bile efikasne, piše Gardijan.
Naučnici kažu da vlade mogu zaštititi ljude od talasa vrućine dizajniranjem hladnijih gradova sa više parkova i manje betona, uspostavljanjem sistema ranog upozoravanja za obaveštavanje ljudi o neposrednoj opasnosti, i jačanjem zdravstvenih sistema kako lekari i medicinske sestre ne bi bili preopterećeni kada temperature porastu.
Praksa u domaćem planiranju zelenu infrastrukturu tretira kao prazan prostor koji treba popuniti, o čemu svedoči podatak da je u Beogradu danas ostalo samo 9% zelenih površina.
Pojedinačne mere kao što su ostajanje unutra i pijenje vode takođe imaju snažan uticaj na broj smrtnih slučajeva, piše Gardijan. Obilaženje starijih komšija i rođaka koji žive sami može biti presudno za razliku između života i smrti.
Elisa Gallo, glavna autorka studije, dodala je da klimatske promene treba smatrati zdravstvenim problemom.
A.G.A.
