„Danas kada smo okupili ovde na dan kada smo pobedili fašizam mi treba da postavimo jedno pitanje – da li smo ga pobedili? Tada ga jesmo, ali se ponovo pojavio, prerušen i preko svojih emisara, odavde, dahija 21. veka, ponovo pljačka, okupira i pustoši ovu našu prelepu Srbiju!“, izjavio je u svom govoru na protestu Marš na Drinu student Fakulteta muzičkih umetnosti BU, Nikola Marčetić. Marčetić je poručio da su instrumenti kojima fašizam danas osvaja teren mito i korupcija.
„Danas se borimo protiv manipulatora i kriminalaca, nameštanika krvavog kapitala svih globalnih centara moći. Sestre i braćo, šta oni mogu protiv nas? Ništa! Šta jedan Rio Tinto može protiv nas? Ništa! Porazićemo ih, kao i mnoge koji su u prošlosti pokušali srpskog seljaka i domaćina da pokore“, izjavio je Marčetić u govoru koji je privukao mnogo pažnje javnosti.
Pešačenja kao izraz heroizma
Protest održan u Loznici devetog maja, na Dan pobede protiv fašizma, trajao je od 11 sati pre podne do 11 uveče. Prethodio mu je doček oko hiljadu studenata koji su do Loznice četiri dana pešačili iz više smerova. Podsetimo, pešačenja do mesta održavanja protesta počela su pre nekoliko meseci „šetnjom“ studenata Beogradskog univerzita na protest u Novom Sadu, a u međuvremenu su se ustalila kao uspešan metod razbijanja medijske barijere, informisanja stanovništva o studentskom pokretu i njihovim zahtevima, oslobađanja građana od naučene bespomoćnosti i inspirisanja na organizovanje.
Pešačenja, koja su se proteklih meseci odvijala i u najtežim meteorološkim uslovima, su postala simbol heroizma, pa čak i mučeništva mladih, koji žrtvuju udobnost i rizikuju zdravlje da bi, kako kažu, doprineli boljitku celog društva.
Obraćajući se na protestu, pofesorka Ljiljana Tomović je zahvalila studentima koji su pre nekoliko meseci „zaustavili svoj život, studiranje i učenje, shvativši da ne mogu više da žive u zemlji koja ne poštuje istinu, pravdu, slobodu, nauku i prirodu“. Tomović je konstatovala da je za okolinu Loznice karakterističan suživot prirode i čoveka, kakav je na svetu redak. „Borba ljudi iz Jadra (protiv iskopavanja litijuma) traje isuviše dugo. Oni dobro znaju šta znači nemati slobodu, ni pravdu, ni pravo na svojoj dedovini“, konstatovala je Tomović. Prema njenim rečima, u Jadru se „brani nešto što niko od nas ne može da izgubi – pravo na zdrav život“.
Ni vode, ni prevoza
„Voda je budućnost sveta. Pored hrane, ko bude imao vode, imaće od čega da živi. Za to se mi borimo“, naglasio je tokom prezentacije priprema za protest Kokanović, upoznajući javnost sa pitkom vodom sa obližnjeg izvora, koja se i flašira. Ne damo Jadar, Savez ekoloških organizacija Srbije i druge organizacije za zaštitu prirode stabilno naglašavaju da se zalažu za bezbednost vode i prehrambeni suverenitet. „Mi se zalažemo za to da budemo fabrika hrane“, konstatuju iz Ne damo Jadar. Namirnice za hranu koju su članovi Ne damo Jadar kuvali na ovom, kao što su to činili i na prethodnim protestima, nabavljene su iz dobrovoljnih donacija građana.
Kako su tokom priprema za protest javnost obavestili članovi udruženja Ne damo Jadar, lokalno komunalno preduzeće za vodosnabdevanje je odbilo da za demonstrante obezbedi kamion pitke vode, uz objašnjenje da je cisterna pokvarena. „Šta bi se desilo da je došlo da havarije, poplava, požara, pucanja cevi – kako bi obezbedili pitku vodu za ljude?“, pitao je Kokanović direktora preduzeća.
Iz Ne damo Jadar takođe tvrde da su nijedan od gradskih privatnih prevoznika nije pristao na to da njegova vozila budu angažovana za potrebe prevoza studenata od Vukovog trga u Loznici do smeštaja. „Odgovor je bio da ne smeju jer će im zatvoriti firme“, a veliki prevoznici, konstatuje Kokanović, nisu hteli ni da razgovaraju.
Bez podela, u borbi za spasenje države
U nedelju, 10. maja, pešačenje se nastavilo šetnjom iz Loznice do Gornjih nedeljica, sela koje je najdirektnije ugroženo planiranim rudnikom litijuma, čiji meštani su okosnica otpora protiv ovog projekta. Kako je tokom protesta izjavio Zlatko Kokanović iz organizacije Ne damo Jadar, plenumi državnih univerziteta su otvoreno i nedvosmisleno podržali borbu građana protiv otvaranja rudnika litijuma u opštini Loznica, iza koje stoji i gotovo celokupna naučna zajednica u Srbiji.
Savez ekoloških organizacija Srbije i druge organizacije za zaštitu životne sredine od početka studenstkih blokada podržavaju studente moralno i taktički. „Ovo što deca rade, studenti, to je iznad svih podela – iznad verskih, nacionalnih, političkih. Mi smo u ovom momentu u borbi za spasenje države“, izjavio je Kokanović ranije.
Kako će se EU opredeliti prema vlastima u Srbiji i rudarenju?
Veliki broj građana i aktivista za zaštitu životne sredine borbu protiv projekta otvaranja litijuma u Jadru smatra simbolom borbe za nacionalni politički i ekonomski suverenitet. Podsetimo, javnost čeka na objavljivanje druge liste rudarskih projekata od strateškog značaja za Evropsku uniju, na kojoj bi se mogao naći i projekat Rio Tinta u Srbiji.
Evropska komisija prvu listu, na kojoj se nalaze projekti planirani na teritoriji EU, objavila 25. marta. Na njoj se našlo 47 projekata čija je namena da doprinesu zelenoj i digitalnoj tranziciji, ali i vojnoj industriji, u skladu sa odredbama Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA). CRMA je, podsetimo, kritikovan od strane međunarodnih aktera u domenu zaštite životne sredine zbog kontradiktornosti u odnosu na politike obezbeđivanja sigurnosti u snabdevanju vodom i prehrambenog suvereniteta, kao i zbog toga što lokalnim zajednicama oduzima prethodno ustanovljeni standard u oblasti ljudskih prava – pravo da se usprotive projektima koji se planiraju u njihovom okruženju (right to say no).
Predsednik Srbije je nakon proglašenja prve liste izjavio da se proglašenje Projekta Jadar za strateški očekuje u roku od 7-8 dana. U međuvremenu je, međutim, komesarka za proširenje EU, Marta Kos, više puta izjavila da su zahtevi EU od Srbije u procesu pridruživanja identični sa zahtevima studentskog pokreta. Srbiju je tokom aprila i maja posetilo više delegacija evropskih, kao i predstavnika UN, a Evropski parlament i Savet Evrope su usvojili dokumente u kojima se problematizuje aktuelna politička kriza i represija. U proteklih mesec i po dana je, kako komentarišu analitičari, vidno (zasad oprezno) odstupanje EU „politike reciprociteta“ u okviru koje su vlasti u Srbiji dobijale samo pohvale za „uspeh na evropskom putu“, bez obzira na izveštaje organizacija za ljudska prava i slobodu medija, dok god su vlasti uspešno sprovodile politiku „privlačenja direktnih stranih investicija“ (odnosno subvencionisanja stranih kompanija i tolerisanja propusta). U tom kontekstu se spekuliše i o mogućnosti da Projekat Jadar (zasad) ne bude proglašen projektom od strateškog interesa za EU.
„Neće niko kopati. Pokušavaju da nam kažu ‘Povlači se Rio Tinto, doći će Kinezi, bolje mi nego oni ili Rusi’, ali neće niko kopati i što pre to shvate, to bolje“, poručio je na protestu Zlatko Kokanović.
I.K.
