U protestima protiv puča u Boliviji živote je za sada izgubilo preko dvadeset, a ranjeno je više stotina ljudi.
U pitanju su demonstracije protiv pučističke vlade u kojima učestvuju pretežno pripadnici autohtonog stanovništva i pristalice Poketa za socijalizam (Movimiento al Socialismo – MAS). Metke koji ih usmrćuju ispaljuje bolivijska vojska i policija pod dirigentskom palicom neoliberalne i fašističke desnice i samoproglašene pučističke vlade Žanin Anjes (Jeanine Áñez).
Nova pučistička vlada Žanin Anjes je brže-bolje donela uredbu koja vojsci i policiji daje odrešene ruke u sprovođenju nasilja, izuzimanjem pripadnika tih organa od krivične odgovornosti za dela koji čine „zarad uspostavljanja javnog reda ili iz nužde“.
Pre nego što je Žanin Anjes protivzakonito proglašena za privremenu predsednicu Bolivije, njena stranka Plan Progreso para Bolivia–Convergencia Nacional je brojila 4% podrške glasačkog tela. Anjes zastupa rasističke stavove, o čemu svedoči njeno pisanje na Twitter-u da sanja o Boliviji očišćenoj od satanističkih obreda autohtonog stanovništva.
„U Boliviji se priprema diktatura“, komentarisao je aktuelno stanje bivši predsednik te zemlje Evo Morales, koji je zbog pretnji upućenih njemu i njegovoj porodici prihvatio ponudu političkog azila u Meksiku.
„Nakon što je masakrirano 24 pripadnika autohtone populacije, sada se priprema opsada države. To potvrđuje da se umesto demokratije sprovodi diktatura“, saopštio je Morales putem Twitter-a.
Kako smo već izveštavali, Morales je pod pritiskom desne opozicije, koja ga je optuživala za izbornu krađu, predložio ponavljanje izbora, a zatim i podneo ostavku.
Desna opozicija je već u izbornoj noći 20-og oktobra organizovala proteste zbog navodne krađe izbora, a njihovi aktivisti su u nekim mestima zapalili glasačke kutije i prostorije u kojima se broje glasovi.
Organizacija američkih država (Organization of American States – OAS) je ubrzo podržala desnu opoziciju, javno izražavajući sumnju u regularnost izbora. Ta organizacija je tada postupila bez analize izbornog procesa i dokaza za neregularnosti.
Centar za istraživanja ekonomije i politike (Center for Economic and Policy Research) sa sedištem u Vašingtonu je u međuvremenu sproveo analizu izbornog procesa. Iz tog centra komentarišu da ni zvanični OAS-ov izveštaj ne daje povoda za sumnju u regularnost izbora, dok, kako navode iz Centra, njihova analiza pokazuje da u Boliviji nije bilo krađe izbora. Analizu Centra za israživanja ekonomije i politike možete naći ovde.
Evo Morales je, da bi sprečio eskalaciju nasilja, ponudio raspisivanje novih izbora. Ali, desnica je, znajući da uživa podršku vojnog i policijskog vrha, odabrala sigurniji put od demokratskog – osvajanje vlasti pretnjama i oružanim nasiljem.
Specijalna jedinica zadužena za čuvanje predsedničke palate je 9-og novembra marširala s jednim od vodećih likova desnice, Luisom Fernandom Kamačom (Luis Fernando Camacho), a vojni vrh je pozvao Moralesa da podnese ostavku.
Kamačo je, prema pisanju portala Greyzone, desničar multi-milioner i organizator puča, blizak fašističkom pokretu u regiji Santa Kruz, gde SAD podstiče separatizam.
Morales je podneo ostavku 10-og novembra i pozvao opoziciju na prekid nasilja. To se nije dogodilo. Svega nekoliko sati nakon Moralesove ostavke, desničarske grupe su vandalizovale njegov dom, u čemu policija nije ni pokušala da ih spreči.
Pre toga su desni aktivisti blokirali rad televizije „Bolivia TV“ i radija „Nueva Patria Radio“, a direktora radija Hozea Aramaja (José Aramayo) vezali su za drvo.
Gradonačelnici Vinto, Patrisiji Arse, desni aktivisti su odsekli kosu, isprskali je crvenom bojom, koja je boja bolivijske desnice, i vukli je bosu po ulicama grada.
Oružane snage patroliraju ulicama La Paz-a i postavljaju barikade da bi sprečili Moralesove pristalice da organizuju masovna okupljanja protiv puča, pucaju u demonstrante.
Pokret za socijalizam i Evo Morales svrgnuti su postupkom dobro poznatim u Južnoj Americi. Postupkom kojem uvek kumuju, ako ga i izravno ne organizuju, organi SAD i velike korporacije.
Kako piše Tomas Fild za portal Jacobin, interesi SAD nisu poznati, ali je poznato da se opozicione partije i organizacije, uključujući one koji su deo organizovanja puča, finansiraju iz američkih fondova USAID, NED i IRI.
Neki analitičari su primetili da i politike očuvanja životne sredine i zaštite javnih resursa mogu biti razlog za nasilno svrgavanje Moralesa. Naime, kako piše portal Common Dreams, samo nedelju dana pre puča Morales je nakon dugotrajnih protesta stanovništva regije Potosi raskinuo ugovor sa jednom nemačkom kompanijom koja je nameravala da u toj regiji pokrene eksploataciju litijuma.
Za litijumom je sve veća potražnja u svetu pošto se koristi za izradu baterija za električne uređaje, kao što su mobilni telefoni i automobili, a u Boliviji se nalazi više od 50% svetskih rezervi.
Početkom oktobra najavljena je proizvodnja električnih automobila u bolivijskoj fabrici u državnom vlasništvu. Zapadnim kompanijama se mnogo više isplati izvoz litijuma kao sirovine nego razvoj bolivijske industrije, i to industrije u državnom vlasništvu. Takođe, Morales je vodio trgovinsku politiku smanjivanja zavisnosti od tržišta SAD.
U ovom mračnom trenutku za narod Bolivije neprocenjivo je važna međunarodna podrška i solidarnost. Ona neće stizati od ekonomskih i politčikih centara moći, kakvi su sadašnje vlade SAD i država EU, koje su spremne da nazivaju pučiste u Boliviji demokratama, baš kao što su spremne da mirno gledaju Erdoganov genocid nad Kurdima. Podrška može stići i jedino stiže s levice, a situacija pokazuje koliko je važno obnoviti jak internacionalni pokret.
A.J.
