U petak 1. novembra dogodio se nov zločin. Zapravo, zločin nije „nov“, nove su samo žrtve. Prva pitanja koja postavljaju uznemireni građani i građanke jesu kako je moguće da je do ovoga došlo, ko je nadležan i gde je nastao propust? Odmah nakon toga slede i ona „vapaj“ pitanja: Koliko još žrtava zločina ove vlasti moramo podneti?
Prošlo je četiri dana od zločina. Vlast i njoj bliska javnost poslali su nam do sada dve kontradiktorne poruke. Prva je da nadležni rade svoj posao i utvrdiće se ko je kriv. Odmah zatim, rečeno nam je da opozicija mora prestati da politizuje ovu situaciju, jer se ovakve tragedije dešavaju često, čak i u naprednim demokratskim državama. U pitanju je nesrećan slučaj, kakav se dogodio na primer u Francuskoj, Americi, Letoniji.
Čini se da vladajuće strukture još uvek ne mogu da odluče da li u ovakvim situacijama postoji odgovornost. Ipak, budu li prinuđeni od strane uznemirenih građanki i građana da nekoga proglase krivim, spremni su da i ovog puta „neko drugi“ bude kriv. Ministar građevine Goran Vesić juče je podneo ostavku. Kako navodi, on prihvata odgovornost, ali ne i krivicu. Ko je onda kriv?
Pošto je Zavod za zaštitu spomenika kulture juče objavio demanti da je nadstrešnicu proglasio kulturnim dobrom, pribeglo se svaljivanju krivice na one koji demanti ne mogu objaviti jer već preko 40 godina nisu među živima – uprava SFRJ. Očekivano, jer ovoj vlasti često ide u prilog (posebno u vreme izbora) ona stara srpska poslovica – mrtva usta ne govore. Zato ću se u nastavku teksta obratiti svima onima čija usta još uvek mogu da govore, ali još uvek ćute.
U narednim danima očekuje nas poznata igra prebacivanja odgovornosti. Ista lica kao i proteklih nekoliko godina pričaće nam priče koje smo i ranije slušali. Već znamo za šta su odgovorni uznemireni građani i građanke u ovoj priči – za politizaciju nesreće. No, rušenje nadstrešnice nam još jednom demonstrira zašto je i ovaj događaj pitanje politike.
Po sredi je prost zakon o kauzalnosti tj. uzročnosti. To nije nikakav državni zakon, niti je zakon na koji mi možemo na bilo koji način uticati, za razliku od državnih zakona. Neki će koncept kauzalnosti pripisati još Aristotelu, a prirodnjaci ga najčešće izučavaju kroz Prvi Njutnov zakon. Kauzalnost je sled uzroka ka posledici. Njutn će reći: Svako telo ostaje u stanju mirovanja dok ga neka sila ne prisili da to stanje promeni. Jednostavno rečeno – svaka pojava je nečim uzrokovana. U slučaju rušenja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u pitanju je niz uzroka koji je do toga doveo. Ono što vlast pokušava da izvede u ovom slučaju je da događaj od petka svede na neki stariji uzrok. Da bi nadstrešnica pala, neko ju je prvo morao napraviti. Dakle, za urušavanje nadtrešnice kriv je onaj ko ju je napravio.
Ova argumentacija bi možda imala smisla da ta ista nadstrešnica nije stajala dobrih šezdesetak godina nakon što je napravljena i da se nije urušila tek nakon što je čitava železnička stanica renovirana. Međutim, drugi uzroci se moraju uzimati u obzir. Neko je doneo odluku da renovira zgradu železničke stanice. Neko je odabrao projekat na manje ili više javnom tenderu i platio nekome da renovira tu železničku stanicu. Neko je sve te radove nadgledao i kontrolisao, manje ili više poštujući zakon i javni interes. Svi ti „neki“ deo su uzroka, a neko od njih je kriv za gašenje 14 života. Bez obzira na to ko će izvući najkraću slamku na kraju ove priče, jasno je da u ovom lancu uzroka jedni bez drugih ne mogu da funkcionišu i da je svako od tih „nekih“ barem saučesnik u zločinu.
Urušavanje nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu posledica je odluka koje su jednu za drugom donosili ljudi u strukturama vlasti. Ni u jednoj od tih odluka nisu učestvovali uznemireni građani i građanke, jer im se godinama govori da ovakve odluke nemaju veze sa politikom i da zla opozicija namerno politizuje svaku situaciju. Ali sada je jasno – svaka od odluka koja je usmrtila 14 života bila je politička odluka.
Dakle, ukoliko kategorički odbijamo da se na bilo koji način bavimo politikom, politika će se urušiti na nas. Ministar građevine Goran Vesić nas vraća u ovaj začarani krug bežanja od politizacije kada kaže da je on odgovoran, ali da nije kriv. Ministar građevine mora biti jedan od krivaca, jer je on učestvovao u donošenju odluka koje su prouzrokovale rušenje nadstrešnice. On nije samo učestvovao u donošenju odluka, on je i potpisao mnoge od njih.
Odgovorni smo svi mi koji smo im dozvolili da na takav način donose odluke. Odgovorni smo jer smo uvideli da su odluke koje vlast donosi vođene ličnim interesima ljudi na funkciji, pa smo im ipak dozvolili da ostanu na toj funkciji. U svakom izbornom ciklusu, pitani smo da li želimo nameštene tendere, fantomske bratske firme i loše rekonstruisane nadstrešnice. Za ovih dvanaest godina, nijednom nismo dovoljno glasno rekli ne! jer ne želimo da se bavimo politikom.
Za sve ugašene živote pod okriljem ovog režima kriv je isključivo i samo taj režim. Za dužinu opstanka tog režima, odgovorni smo svi mi. Zato je sada važno da svi preuzmemo odgovornost i sprečimo svako donošenje odluka koje nam se može srušiti na glavu. Vidimo se danas 5.11.2024. u 18h u Novom Sadu. Budi odgovoran/na i izađi na ulicu!
