Zaustavljanje poslova i saobraćaja na 15 minuta nije samo sećanje na žrtve nego je i briga za žive koji strahuju od toga šta im budućnost nosi i koja građevina, koja skela, kop, deložacija ili otkaz mogu da im se sruče na glavu. Budite ponosni zato što zaustavljanje redovnih aktivnosti na 15 minuta predstavlja kolektivni čin otpora društva koje još uvek pokazuje da je i pored svih pritisaka spremno da se bori za pravdu i slobodu.
Ukoliko se osvrnemo kako smo došli do toga da će danas u više gradova različite organizovane i samoorganizovane grupe izvesti akciju „zaustavljanja na 15 minuta“, zaista svi treba da budu ponosni.
Građani su u danima koji su usledili nakon dana žalosti za poginulima u nesreći u Novom Sadu jasno rekli da ne žele da prihvataju ulogu žrtve. Velikom broju ljudi je prosto dozlogrdilo da čekaju da se institucije u bilo kojem obliku i formi smiluju da nešto urade. Sve te institucije kontroliše vlast koja je u poslednjih dvanaest godina učinila sve kako bi nas ubacila u vrzino kolo ponavljanja istih grešaka koje su kulminirale padom stotina tona betona na glave nedužnih ljudi koji su ostali na mestu mrtvi. Od opozicije su građani tražili da ih „ne šeta“, da i ona sama ne upadne u novu zamku teatralnog zahtevanja i čekanja nekakvog institucionalnog rešenja kada je svima jasno da se takvom ishodu mogu nadati samo moćni i platežno sposobni koji i kontrolišu sve institucije.
Opozicione političarke i političari su poslednjih dana izveli i učestovali u nizu akcija koje im služe na čast. Pokazali su da su čuli kritike i bili su kadri da preduzmu određene korake kako bi i pokazali da su spremni da se zauzmu u borbi za pravdu i slobodu. Tri dana su blokirali tužilaštvo u Novom Sadu vodeći svakodnevnu borbu za policijskim brigadama i žandarmerijom. Pokazali su rešenost i hrabrost da pokažu da ne odustaju od zahteva da se oslobode uhapšeni aktivisti a da njihovo mesto u zatvorskim ćelijama zauzmu odgovorni za pad nadstrešnice. Narodni poslanici i poslanice i lokalni odbornici su tih dana učestovovali i u odbrani Savskog mosta i stajali kao podrška studentima koji su sprečili održavanje svečane akademije povodom Dana studenata u Rektoratu u Beogradu.
Možda ih je malo, ali studenti su pokazali da i u toj populaciji postoje ljudi koji su spremni da se bore za pravdu i slobodu. Studentske organizacije su prve organizovale protest nakon novosadske tragedije. Njihov drug Ivan Bjelić je uhapšen i preti mu ozbiljna zatvorska kazna, još jedan student, Relja Stanojević je takođe u zatvoru zato što se suprotstavio policajcima u civilu koji se nisu identifikovali, u zatvoru je i nekadašnji političar Goran Ješić koji je od tih ljudi branio Relju. Studenti su uspeli i da prekinu slavlje u Rektoratu koje je želeo da poseti i predsednik države iako upravo studenti leže u zatvorima zato što su tražili pravdu. I pored toga, studenti i studentkinje su stigli i da brane Savski most i da podrže sve dosadašnje proteste i blokade na kojima su se zahtevale ostavke i krivična odgovornost za nesreću u Novom Sadu.
Aktivistkinje i aktivisti koji više od 20 dana čuvaju Savski most moraju biti ponosni. Oni će i danas u 11:52 stajati mirno, kao što su to uradili i prethodnog petka. Dan i noć ti ljudi dežuraju pred mostom na koji su sada instalirane nerazumno velike i opremljene policijske jedinice čija uloga može biti samo demostracija sile i pokazivanje odlučnosti vlasti da stane u odbranu prljavog novca kojim se ruše gradski simboli da bi se oslobodio prostor za bogataške kule i gradove.
Ponosni su i sve ekološke aktivistkinje i aktivisti koji još uvek stražare po šumama i gorama naše zemlje ponosne kako ne bi i to malo prirode i zdrave životne sredine nestalo u opštoj otimačini.
Danas će stajati profesori uz studente, nastavnici uz učenike, građani i građanke uz svoje političke predstavnike, sindikalni predstavnici će stajati sa svojim koleginicama i kolegama. Zajednički napori svih ovih grupa su doveli do toga da se tuga, očaj i bes pretvore u borbu za pravdu i slobodu. Zato danas u 11:52 stanite podignute glave i budite ponosni.
