U Bugarskoj od prošlog četvrtka traju demonstracije. Hiljade građana izlazi svakodnevno na ulice glavnog grada, Sofije, dok se manji protesti održavaju i u drugim gradovima. Demonstranti zahtevaju ostavku bugarskog premijera Bojka Borisova.
Po svemu sudeći, u demonstracijama učestvuju građani različitih političkih stanovišta. Ujedinio ih je revolt prema sveprožimajućoj korupciji u Bugarskoj, koji je tokom poslednjih nekoliko meseci razgarilo nekoliko afera, ali i briga za očuvanje životne sredine koja je sve ugroženija.
Žana Coneva (Jana Tsoneva), sociološkinja iz Bugarske i učesnica protesta, za Mašinu objašnjava: „Neposredni povod za proteste bio je nezakoniti pretres predsedničkog kabineta koje je tužilaštvo sprovelo nakon što je predsednik Bugarske Rumen Radev obelodanio da zaposleni u službi javne bezbednosti (NSO) istovremeno rade i kao lični telohranitelji dva najomraženija bugarska oligarha“ i optužio aktuelnog premijera za saradnju sa tajkunima.
Jedan od njih je Ahmed Dogan, bivši političar, koji ne krije ni svoje bogatstvo niti veze sa tajkunima.
Prošle nedelje je vođa male opozicione stranke Demokratska Bugarska, Hristo Ivanov, pustio u javnost živi prenos pokušaja da se iskrca na plažu na Crnom moru, koju je Dogan prisvojio i na njoj sazidao velelepnu vilu uprkos tome što bugarski Ustav morsko dobro definiše kao neotuđivo javnu svojinu. Taj poduhvat Ivanova su grubom silom sprečili predstavnici Nacionalne Službe Bezbednosti (NSO).
Kako komentariše Coneva: „Pretres predsedničkog kabineta koji je usledio i slike privatizovane obale postali su lajt-motiv protesta i sprege političara i ’velikog biznisa’“, iako nije u pitanju jedina afera. U javnost su, recimo, nedavno procurele slike koje premijera Borisova prikazuju usnulog pored revolvera, zlatnih poluga i malog brda novčanica od 500 evra.
Slično kao drugde u regionu, Borisov demonstrante optužuje za kršenje mera za sprečavanje širenja koronavirusa, iako je sam prethodno olabavio mere da bi pokušao da spase turističku sezonu. Bugarska se, takođe slično, sa prvim talasom pandemije nosila relativno uspešno, dok aktuelni već preti da „potopi“ njeno zdravstvo.
Pojedini mediji nemire u Bugarskoj predstavljaju kao lični i politički sukob premijera Borisova i predsednika Rumena Radeva, člana opozicione Bugarske komunističke partije, sa čim se naša sagovornica ne slaže. Borisov je tokom javnog obraćanja (putem Fejsbuka) u subotu izjavio da nema nameru da daje ostavku jer će „opozicija uništiti državu“.
Opozicija je, međutim, slaba i razjedinjena. Iako ispitivanja javnog mnjenja, a kako piše Al Džazira, pokazuju da Radev sa 31.0% ima veću podršku građana od Borisova, koga podržava 28.5% ispitanika, u slučaju prevremenih izbora vladajuća stranka (kojoj je ovo već treći mandat) bi dobila 21.3%, Radevljevi socijalisti tek 12%, DPS 5, a pomenuta Demokratska Bugarska 2.4%.
Zato Coneva konstatuje da bi se Borisov, čak i da odstupi sa vlasti kao što je već činio 2013. i 2016. godine, samo ponovo vratio na mesto premijera – baš kao dvaput do sada:
Ne verujem da bi hitni izbori podstakli socijaliste i liberale da formiraju koaliciju, iako je ovo prvi put od 1989. da su na protest glasači ova dva bloka izašli zajedno.
No, upravo stoga se naša sagovornica zalaže za to da levica podrži proteste. Ona smatra da je važno da levica pokuša da proširi zahteve demonstranata tako da pored se pored legalističkih zahteva i protivljenja korupciji čuje i kritika privatizacije i društvene nejednakosti.
I.K.
