„Šta mi vidimo u tradicionalnim medijima? Vidimo diskriminaciju dece. Vidimo omalovažavanje dece. Vidimo nipodaštavanje mladih. Vidimo brutalne scene nad mladima. Vidimo zapravo primenu sile nad onima koji bi trebalo da budu donosioci odluka u ovoj zemlji za pet i deset godina i to je nešto što je nedopustivo”, naglasila je Mirković.
U istraživanju je zabeleženo čak 71 odsto tekstova sa negativnom konotacijom. „Teme su nasilje, razni incidenti i zlostavljanja dece, to su pretežno senzacionalno intonirani tekstovi”, rekao je predsednik CEPROM-a Marko Nedeljković za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Rekordan broj prekršaja Kodeksa novinara Srbije takođe je zabeležen u istraživanju CEPROM-a. U svakom petom tekstu krši se Kodeks, a u svakom desetom u slučaju štampe, dodao je Nedeljković.
Podaci koji ukazuju na nezainteresovanost medija za decu su sledeći: svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom emituje u proseku 0,18 priloga o deci dnevno; dnevne novine objave prosečno 1,4 teksta o deci u svakom štampanom izdanju; i svaki onlajn medij objavi prosečno 5,3 teksta o deci dnevno na svom portalu.
Nedeljković je povodom toga izjavio da se glas deteta ne čuje u medijima i da novinari decu ne pitaju za mišljenje o temama koje ih se tiču. Štaviše, čak i kada se izveštava o deci, nanosi im se dodatni problem, umesto da mediji daju doprinos rešavanju problema koja deca imaju, naveo je Nedeljković.
„Deca imaju pravo da budu informisana, na mirno okupljanje, što znači da imaju pravo da učestvuju na mirnim protestima, jer na taj način iskazuju stav. Deca takođe konvencijom imaju pravo da izraze svoje mišljenje i da to mišljenje bude uvaženo. To konkretno znači i u jednom kontekstu protesta srednjoškolaca: ukoliko su deca krivično odgovorna sa četrnaest godina, ukoliko mogu da zasnuju radni odnos sa šesnaest godina, nije nikakav problem da mogu da iskažu svoje stavove i po pitanju društveno-političke situacije koja ih okružuje. Tako da apsolutno imamo odgovornost da pružimo podršku deci koji na takav način mirnim okupljanjem iskazuju svoje stavove, da ih čujemo, da šaljemo poruke i da sopstveno ponašanje prilagodimo tome”, rekla je Cicvarić po tom pitanju.
Iako deca pretežno ne konzumiraju tradicionalne medije, izveštavanje o perspektivama dece važno je za odrasle, kaže Mirković za Mašinu. „Mnogo je važno da zapravo mladi i deca budu zastupljeni u medijima jer tradicionalni mediji nisu baš neki prostor koji konzumiraju deca i mladi, ali taj prostor pomaže odraslima i starijima da razumeju potrebe mladosti, želje detinjstva. Da razumeju te specifičnosti, da razumeju šta sve zapravo mladim ljudima i deci treba da bismo takvo društvo i po meri njih obezbedili”, ističe psihološkinja.
A.M.
